Ҳаёт фаолияти хавфсизлигини таъминлаш Режа


Г. Хавфлар, уларнинг таснифи. Фаолият хавфсизлигини таъминлаш тамойиллари



Download 0,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/12
Sana21.05.2022
Hajmi0,5 Mb.
#606192
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12
Bog'liq
1-мавзу

 
Г. Хавфлар, уларнинг таснифи. Фаолият хавфсизлигини таъминлаш тамойиллари
услублари. Фаолият хавфсизлиги психологияси. Инсон фаолиятининг психологик 
асослари. Хавфли омиллар ва уларнинг зарарли омиллардан фарқи
Ишлаб чиқариш корхоналарида ишчилар учун қулай меҳнат шароитларини 
яратишнинг бошланиши корхонада юзага келган зарарли ва хавфли омилларни билиш ва 
уларга қарши курашиш чора-тадбирларини белгилашдан бошланади. 
Хавф
- бу айрим омилларнинг инсонга бирор жароҳат ёки нохушлик келтириши 
мумкин бўлган таъсиридир. 
Инсоннинг тавсифига (ҳарактерига) мавжуд омилларнинг мос келмаслиги 
натижасида 
хавф
юзага келади. «Инсон-муҳит» тизимининг гомоген (бир тур) ҳолда 
бўлмаслиги - хавфнинг объектив асоси бўлиб ҳисобланади. Хавфли ва зарарли 
омилларнинг моддий ташувчилари, меҳнат жараёнларига келтирувчи объектлар 
ҳисобланади ва буларга: меҳнат предметлари; меҳнат воситалари - машина, дастгоҳ, 
инструментлар, қуроллар, бино, ер, йўл, каналлар, энергия ва бошқалар; меҳнат 
маҳсулотлари; технология, операция, ҳаракат; табиий-иқлимий муҳит - чақмоқ, сув 
тошқини, атмосфера муҳити ўзгаришлари, яъни табиий фавқулодда вазиятлар, қуёш 
активлиги, атмосферанинг физик параметрлари ва бошқалар киради. 
Меҳнат шароитларини таҳлил қилишда ва хавф сезилган ҳолатда меҳнат 
жараёнларини ҳар тарафлама қайтадан кўриб чиқиш талаб қилинади. Бу хавфли ва зарарли 
омилларни аниқлашга имкон беради. 
Хавфли омил
- аниқ меҳнат шароитида инсоннинг жароҳатланишига ёки тўсатдан, 
бирданига саломатлиги ёмонлашувига олиб келувчи таъсир ҳисобланади. Бу билан шуни 
айтиш мумкинки, зарарли омилларнинг узоқ давом этган таъсири остида ишчининг 
саломатлиги пасайиб, бирор турдаги касб касалига йўлиқиши унинг хавфли омилдан 
фарқлаб туришини айтиш мумкин. Умуман олганда хавфли ва зарарли омиллар ўртасида 
қатъий фарқ йўқ. 
Меҳнат хавфсизлигининг стандартлар тизими бўйича хавфли ва зарарли омиллар 
бир-биридан фарқ қилинади, лекин уларни алоҳида гуруҳларга бўлинмайди. Ҳар иккала 
омиллар ўзининг таъсир доираси катталигига қараб, хавфли ёки зарарли омил деб 
юритилади. Таъсир этгандан сўнг бир смена иш вақтида ўзининг зарарли таъсирини 
кўрсатиб, ишчининг меъёрий фаолиятини бузиб, саломатлигини йўқолишига олиб келувчи 
омиллар 

Download 0,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish