4.Қадимги Хетт подшолигининг манбалари ва тарихнавислиги 1829 йилда Ф. Ж.Ф.Шампальон томонидан Рамзес II ёзувларининг топилиши ва Р.Лепсиус томонидан нашр этилиши XIX асрнинг 40 йилларида “Кадеш ёнидаги жанг” Миср-Хетт тинчлик шартномасининг тузилиши кудратли Хетт давлатининг мавжуд булганлигини айтишга имкон берди. 1876 йилда эса хетт иероглиф ёзуви топилган. 1906-1907 йилларда (хозирги Бугозкоя якинидаги жой, Анкара якинида) хеттлар пойтахти Хаттуса харобалари немис оссурологи Т. Винклер ва турк археологи Макирдибей томонидан казиб очилган. Бу ёдгорликнинг маданий катламларидан топилган буюмлар Хетт давлати тарихи ва маданияти хакида бирмунча кенг маълумот туплашга имкон берди. Топилган буюмлар орасида миххат (понасимон) билан аккад ва хетт тилида ёзилган катта бир архив топилган. Кадимги хетт ёзувлари урганишда атокли чех олими Б. Грознийнинг хизматлари катта. У 1915-1917 йилларда хетт ёзувини укишга муяссар булган. М. ав. III минг йиллик охири ва II минг йиллик бошларида Кичик Осиёда жуда куп кабилалар яшаганлар. Улар бирлашиб Неса, Каниш, БурусХаньд, Куссар ва Хаттуса каби алохида шахар-давлатларини тузганлар. М. ав. ХVIII аср бошларида Куссар хукмдори ПитХань яриморолнинг шаркий кисмини бирлаштириб, узини подшо деб эълон килган. ПитХаньинг угли Анитта узок давом этган каттик жанглардан сунг Неса Хаттуса, Залпува каби шахар-давлатларини босиб олиб, Хетт подшолигига асос солади. Неса Хетт подшолигининг пойтахтига айлантирилади. М. ав. 1680—1650-йилларда хукмронлик килган Лаборна (Табарна) мамлакатни бирлаштиришни охирига етказади. У мамлакатнинг куп жойлари ва Кора денгизнинг жанубий сохилларигача булган ерларни истиъло килади. Уларни Хетт давлати таркибига кушиб олади. У пойтахтни Несодан Хаттусага кучиради. Подшо Хаттусили1(м.ав. 16501620) ва МурсилиI (1619-1590) даврларида Хетт подшолиги кучайиб, хетт кушинлари шимолий Суриядаги Халап ва Библ шахарларини босиб оладилар. Шу даврда мамлакат ичкарисида куллар ва камбагаллар кузголон кутарганлар. Хетт подшолари саройида фитна кучайиб Хаттусили I га нисбатан суикасд уюштирилиб у уз куёви томонидан улдирилади. Подшо Телепен даврида (1520-1490) Хетт подшолиги бир оз кучайган. Лекин Телепен вафотидан сунг подшолик кучсизланиб инкирозга учраган. подшолигининг охирларида Олд Осиёдаги сиёсий ахвол узгаради. Сети I ва Рамзес II (м.ав. 1290-1224) фиръавнлик килган даврда - м.ав. 1337-1224 йилларда Миср подшолиги кучаяди. Миср фиръавнлари Уртаер денгизининг шаркий сохилидаги мамлакатларни кайтадан кулга киритиш учун хеттлар билан каттик кураш олиб борадилар. Бу уруш М. ав. 1270- йили Миср-Хетт сулхи билан якунланади. Сулхга биноан Суриянинг катта кисми ва шимолий Финикия хеттлар, Паластин ва Жанубий Финикия эса мисрликлар ихтиёрига утади. Шу даврда Оссур подшолари Митаннини олиб, хеттларга тахдид соладилар. Хетт кушинлари уларнинг хужумларини аранг кайтарадилар. Хеттлар гарбда Трояни истило килиб, Лидия шохлигининг пойтахти Сарди шахрини вайрон киладилар. М. ав. ХШ аср охирида гарбдан Кичик Осиё, Уртаер денгизининг шаркий сохилидаги мамлакатлар ва Мисрга “Денгиз халклари” номи билан машхур булган кабилалар хужум бошлайдилар. “Денгиз халклари” — ахейлар, сардлик шердонлар, турша-этруск ва бошка кабилаларнинг иттифокидан ташкил топган эдилар. Миср фиръавнлари жуда кийинчилик билан уларнинг хужумларини кайтаришга муваффак булганлар. Кичик Осиёдаги катта-кичик давлатлар, хусусан Хетт подшолиги хам “денгиз халклари” хужумига бардош бера олмаганлар. Хеттларнинг жанговар аравали кисмлари хам боскинчиларнинг каршилигини синдира олмаган. М. ав. 1190-йили “Денгиз халклари”нинг лашкарлари Хетт подшолиги маркази Хаттусани ишгол килиб, уни вайронага айлантирадилар. “Денгиз халклари”нинг берган зарбалари натижасида якингинада кудратли хисобланган Хетт подшолиги бархам топади. М. ав. ХП—VIII асрларда бу кудратли подшолик майда-майда давлатларга булиниб кетади. Хеттларнинг ижтимоий тузуми, хужалиги ва маданияти. Хеттларнинг ижтимоий тузуми. Маълумки Кичик Осиёда дастлаб бир неча шахар-давлатлари ташкил топган эди. Бу давлатларнинг узига хос бошкарув тизими хам булган. Шахар-давлатларнинг хокимлари халк йигини томонидан сайлаб куйиларди. Хоким давлатни амалдорлари, харбий бошликлари ва рухонийларига таяниб бошкарган экан. М.ав.XVIII аср бошларида Куссар ПитХань хукмдори бир неча шахар-давлатларни бирлаштириб узини подшо деб эълон килади. Анитта даврида эса Хетт подшолигига асос солинади. Шу даврдан бошлаб подшолик тахти отадан болага мерос тарикасида утадиган булди. Табарна даврида Хетт подшолиги бирмунча кучаяди. У узини “Улуг подшо” деб эълон килган. Табарна номи подшолик унвонига айланган. Шундан бошлаб Хетт подшолари узларини „табарна” деб атаганлар. Уша вактдаги ёзувларнинг бирида: „ Улуг подшо Табарна уз шахри Кассирда касал булиб цоладии. Угли Мурсилни подшоликка чацириб, амалдорларига энди мен углимни сизларнинг устингиздан “табарна”- подшо цилдим”, деб ёзилган экан. Подшо Телепин даврида тахт ворислиги тартибга келтирилиб, мустахкамланади. Уша даврдаги коидага кура подшолик тахти подшо угилларига, угиллари булмаса ака-укаларига, улар хам булмаса куёвларига мерос килиб колдирилган. Хетт давлатида подшо жуда катта хукукларга эга булган. Давлат ахамиятига эга булган масалаларни хал этишда оксоколлар кенгаши - тулия ва харбийлар йигини
панкусни чакирган. Подшо тулия ва панкуснинг розилигини олмай туриб жиноятчиларни улимга буюрмаган. Подшо кошида кариндош уругларидан иборат аслзодлар кенгаши хам фаолият курсатган.