Қадимги шарқ давлатлари (Миср, Месопатамия, Хетт ва Оссурия подшоликлари)


Хетт адабиётининг энг ажойиб намуналари хисобланади. Уша замонлардада



Download 31,75 Kb.
bet4/4
Sana25.02.2022
Hajmi31,75 Kb.
#260198
1   2   3   4
Bog'liq
1-mavzu

Хетт адабиётининг энг ажойиб намуналари хисобланади. Уша замонлардада “Суппилулиум I солномаси”, “Мурсили II солномаси” ва “Хаттусили III таржимаи уоли ” каби тарихий асарлар хам яратилган.

  • Янги подшолик даврида эса Месопотамияликларнинг “Гелгамеш уацида достони”, Гесиоднинг “Теогония” каби асарлари хетт тилига таржима килинган.

  • Уша даврда яратилган адабий ва тарихий асарлар хеттлар хаётининг ижтимоий, сиёсий, иктисодий ва диний эътикодларини урганишда мухим манба булиб хисобланади.

  • Кадимги Хетт дини ва эътикоди. Кадимги Хеттлар хаёти ва эътикодида ибтидоий эътикод шакллари кенг таркалган эди. Улар ер, сув, тог, момакалдирок, чакмок худоларига эътикод килганлар. Уларда хосилдорлик худоси аёл киёфасида тасвирланган. Айни пайтда хеттлар тог чуккилари, момакалдирок, яшин, ёгингарчилик ва хосилдорлик худоси Тешубни улуглаганлар ва унга эътикод килганлар. У “Осмон подшоси, Хетт мамлакати %омийси” хисобланган. Унинг хотини Куёш худоси булиб, у хам мамлакат хомийси ва Хетт подшолари маликаларининг хомийси булган.

  • Тешубни белига килич таккан ва чап кулида бир тутам яшин, унг кулида жанг болтаси ушлаган холда тасвирлаган. Бошка Хетт худолари хам турли киёфада тасвир этилганлар. Тешуб Хетт подшолигини ташкил топган даврида давлат ва подшо хокимиятига хомийлик килувчи худога айланади. Хетт подшолари мамлакатнинг бош рухонийлари хисобланган. Хеттларда подшолар худо даражасига кутариб улугланган. Мамлакат ахли подшони “Куёш”и деб атаган ва улукглаган.

  • Шуни таъкидлаш керакки, мамлакатда бош худолардан ташкари хар бир кишлок ва шахарни уз худоси булган. Кадимги манбаларда “мамлакатининг 1000 худоси ” тилга олингади. М. ав. 1270 йилда тузилган Миср - Хетт дустлик битимдаги текстда хеттларнинг 1000 худосининг номи кайд этилган. Хеттлар уз худоларига ва мукаддас хайвонларга атаб хайкаллар, расмлар ва хар турли асарлар яратганлар. Хеттлар уз худоларига багишлаб байрам кунларида куй, эчки ва корамол суйиб курбонликлар килганлар.

  • Шундай килиб кадимги хеттликлар узларига хос маданият яратиб, жахон хазинасига узларининг муносиб хисаларини кушганлар.

    Download 31,75 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   2   3   4




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish