Адимги даврлардан


Ироқ (Озарбайжон, Форс, Хуросон, Кирмон ва Эроннинг



Download 11,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet124/492
Sana25.02.2022
Hajmi11,8 Mb.
#263829
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   492
Bog'liq
zhahon tarixining muhim sanalari

Ироқ (Озарбайжон, Форс, Хуросон, Кирмон ва Эроннинг 
гарби)да ҳукм сурган чингизий ҳукмдорлар (1256-1351): 
Ҳулокухон (1256-1265), Абақахон (1265-1282), Аҳмадхон 
(1282 -1284), Арғунхон (1284-1291), Кейхотухон [Гайхату- 
хон] (1291-1295), Бойдухон (1295), Ғозонхон (1295-1304), 
Ўлжайтухон 
(1304-1316), 
Абу 
Саъид 
Баҳодирхон 
(1316-1335), Ариахон (1335-1336), Мусохон (1336), Сул-


тон Мухаммадхон (1336-1338), Тағой Темурхон (1338; 
1341-1351), Сулаймонхон (1339-1341).
1 2 0 7 - 1 2 7 3 й и л л а р
- буюк шоир ва мутафаккир Жало­
лиддин Румий яшаган ва фаолият кўрсатган давр.
1 2 1 1 й и л
- Чингизхон бошчилигидаги 
м ў ғ у л л а р
Ши­
молий Хитойни босиб олишди. Цзинь сулоласи империяси 
ҳудуди қисман таланди, кейинчалик Пекин эгалланди (1215).
1 2 1 1 - 1 2 3 6 й и л л а р
- Деҳли султони Шамсиддин Эл- 
тутмишнинг ҳукмронлик даври.
1 2 1 5 й и л 1 5 и ю н ь
- Англияда «Буюк эркинлик хартия- 
си» қабул қилинди.
1 2 1 5 й и л
- папа Иннокентий III томонидан Латран 
собори чақирилди. Папа ҳокимияти ўзининг юқори чўқ- 
қисига чикди.
1 2 1 7 - 1 2 1 9
й и л л а р
- Бешинчи салиб юриши. У 
Мисрга қарши қаратилди.
1 2 1 9 й и л
- Чингизхон буюк давлат ҳисобланган Хоразм- 
шоҳлар салтанатига юриш бошлади.
1 2 1 9 - 1 2 2 1 й и л л а р
- Чингизхон томонидан Ўрта Осиё­
даги Хоразм ва Мовароуннаҳр босиб олинди.
1 2 2 0 - 1 2 3 1 й и л л а р -
хоразмшоҳ Султон Жалолиддин 
Мангубердининг Хоразмшохлар давлатида ҳукмронлиги 
даври.
1 2 2 0 - 1 2 5 0 й и л л а р
- герман императори Фридрих II 
Гогенштауфеннинг ҳукмронлик даври. У 1197 йилдан Си­
цилия қироли, 1212 йилдан Германия қироли деб эълон 
қилинган.
1 2 2 0 - 1 2 7 0 й и л л а р
- Амьенда Собор қурилди (етук го­
тика услуби да).
1 2 2 2 - 1 2 5 4
й и л л а р
- Византия Никея империясида Ио­
анн III Дук Ватадзиснинг ҳукмронлик даври.
1 2 2 3 - 1 2 2 6 й и л л а р
- Франция қироли Людовик VIII 
нинг ҳукмронлик даври. Капетинглар сулоласи.
1 2 2 4 й и л
- мўгуллар империяси тўрт улусга бўлинди.
1 2 2 6
й и л
- Пруссия Тевтон ордени рицарлари томони­
дан босиб олина бошланди.


1 2 2 6 - 1 2 7 0 й и л л а р
- Франция қироли Людовик IX Ав- 
лиёнинг ҳукмронлик даври. Капетинглар сулоласидан. У ет- 
тинчи ва саккизинчи салиб юришларига бошчилик қилган.
1 2 2 7
й и л
- мўғуллар томонидан Хитойдаги Гарбий Ся 
империяси тор-мор қилинди. Чингизхон вафот этди.
1 2 2 7 - 1 2 4 1 й и л л а р
- Рим католик черкови папаси Гри­
горий IX даври.
1 2 2 8 - 1 2 2 9 й и л л а р
- Олтинчи салиб юриши.
1 2 2 9 й и л
- герман императори Фридрих II Гогенштау- 
фен ва Миср султони Малик ал-Комил ўртасида сулҳ тузи- 
либ, Мисрга Қуддус, Вифлей ва Назарет қайтариб берилди.
1 2 2 9 - 1 4 5 4 й и л л а р
- Яманда туркий расулийлар су­
лоласининг бошқарув даври. Сулола асосчиси Расул ўғуз 
туркларидан булиб, у Аббосийлар халифасининг элчиси (ра- 
сули) лавозимида фаолият кўрсатган. Расулнинг невараси 
ал-Малик ал-Мансур Умар Қизил денгиз соҳилидаги Забид 
шаҳрини пойтахт килиб, Расулийлар давлатига асос солди.

Download 11,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   492




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish