6
. Иосиф Иоганн Адам (1721-1732).
7. Иоганн Непомук Карл (1732-1748).
8
. Иосиф Венцель I
(1748-1772). 9. Франц Иосиф I (1772-1781). 10. Ало
из I (1781-1805). 11. Иоганн I (1805-1836). 12. Алоиз II
(1836-1858). 13. Иоганн II (1858-1929). 14. Франц I
(1929-1938). 15. Франц Иосиф II (1938-1989). 16. Ханс
Адам II фон Лихтенштейн (1989 йил 13 ноябрдан).
XVIII
аср
- Франция, Англия ва Германия файласуф-
лари ўртасида маърифатпарварлик ғоялари муҳим роль
ўйнади. Маърифатпарварларнинг асосий вакиллари: Анг
лияда - Локк, Францияда - Монтескье, Вольтер, Руссо ва
энциклопедистлар, Германияда - Кант, Лессинг ва б.
XVIII
аср
- инглиз шифокори Эдуард Женнер
(1749-1823) чечакка карши эмлаш усулини кашф этди.
1700 йил
- Готфрид Вильгельм Лейбниц Берлин
Қироллик академиясига асос солди ва унинг биринчи пре
зидента этиб сайланди.
1700 йил
- Шимолий уруш пайтида Нарва жангида
Швеция кироли Карл XII кушини Пётр I қўшини устидан
галаба козон ди.
1700-1721 йиллар
- Россия - Швеция ўртасида Ши
молий уруш бўлди.
1701 йил
- Бранденбург курфюрста (мустакил мулк)
ўрнида Пруссия кироллиги ташкил топди. Фридрих I Прус
сия кироллигига асос солди.
1702-1714 йиллар
- Англияда Анна Стюартнинг
ҳукмронлик даври.
1703 йил
- Пётр
I
томонидан Санкт-Петербург шаҳрига
асос солинди.
1703-1711 йиллар
- князь Ференц II Ракоци
(1676 - 1735) раҳбарлигида Венгрияда озодлик ҳаракати.
Габсбурглар ҳокимиятига карши кураш.
1703-1730 йиллар -
Усмонли турк султони Аҳмад II
нинг ҳукмронлик даври.
1704-1774
йиллар
- тасаввуф таълимотининг таникли
намояндаси, шоир Хўжаназар Ҳувайдо яшаган ва фаолият
кўрсатган давр.
1705-1711
йиллар
- герман императори Иосиф
I
нинг
ҳукмронлик даври.
1705 йил
- Тунисда ҳусайнийлар сулоласи ташкил топди.
1706-1790 йиллар -
таниқли давлат арбоби Бенжамин
Франклин яшаган ва фаолият кўрсатган давр.
1707 йил
- Венгрия парламента габсбурглар ҳокимияти
агдарилганлиги ва мамлакат мустакилликка эришганлигини
эълон килди.
1707 йил
- Англия парламента Англия ва Шотландия
ўртасидаги унияни конунлаштирди. Энди мамлакат Буюк
Британия деб аталадиган бўлди.
1707 йил
- Аврангзеб Ҳиндистонда вафот этди. Буюк
Бобурийлар империясининг сўниши бошланди.
1707-1750
йиллар
- Жуан V Мурувватлининг Порту-
галияда ҳукмронлик даври.
1709
йил
- Кандаҳор вилоятида Эрон босқинчиларига
қарши қўзғолон кўтарилди. Қўзғолонга афғонларнинг гилза
қабиласи хони Мир Вайсхон раҳбарлик қилди.
1709
йил
- Полтава жанги. Бу жангда Пётр
I
бошчи
лигидаги рус қўшини Швеция қироли Карл XII қўшинини
тор-мор этди. Шимолий уруш натижасида Швеция Болтик
денгизи устидан ўз назоратини йўқотди.
1709
йил
- Қўкон хонлиги ташкил топди.
1709-1876
йиллар
- Қўқон хонлигида минглар сулола
си ҳукмронлик қилган давр.
М инглар сулоласи:
Шоҳрухбий (1709-1721), Абду-
раҳимбий
(1721-1733),
Абдулкаримбий
(1733-1750),
Абдураҳмон
(1750-1751),
Эрдонабий
(1751-1752;
1753-1766), Бобобек (1752-1753), Сулаймонбек (1766),
Норбўтабий (1766-1801), Олимхон (1801-1810), Умар-
хон (1810-1822), Муҳаммад Алихон (1822-1841), Султон
Маҳмуд (1841-1842), Шералихон (1842-1845), Муродхон
(1845), Худоёрхон (1845-1858; 1863; 1865-1875), Малла-
хон (1858-1862), Шоҳмуродхон (1862-1863), Султон Му
родхон [Султон Сайидхон] (1863-1865), Насриддинбек
(1875-1876).
1710
йил
- Эрон шоҳи Султон Ҳусайн деҳқонларнинг
ерни ташлаб кетишларини тақиқловчи фармон чиқарди.
1711
йил
- венгер аслзодалари ва Австрия императо
ри Карл VI ўртасида ўзаро келишув шартномаси тузилди.
Бу шартномага кўра, Карл VI Венгрияни Габсбурглар
империясининг ажралмас қисми деб эълон қилди (1715 й.).
1711-1765
йиллар
- машҳур рус олими Михаил Ломо
носов яшаган ва фаолият кўрсатган давр.
1712
йил
- Пётр
I
ўз давлати пойтахтини Москвадан
Санкт-Петербург шаҳрига (1703 йил Нева дарёси соҳилида
ўзи асос солган) кўчирди.
1712-1778
йиллар
- француз маърифатпарвари Жан
Жак Руссо яшаган ва фаолият кўрсатган давр.
1713
йил
- Утрехт шартномаси имзоланди. У ва
кейинги йили имзоланган Раштатт тинчлик сулҳига кўра,
Янги дунёда испан мулклари учун бўлган уруш тугади
(Филипп V Испания қироли деб тан олинди, Франция
Гудзон кўлтиғи, Акади ва Ньюфаундленд оролидан
ажралди).
1713-1740 йиллар
- Пруссияни Фридрих - Виль
гельм I бошқарган давр.
1713-1784 йиллар
- француз қомусий олими Дени
Дидро яшаган ва фаолият кўрсатган давр.
1714-1723 йиллар
- Венада Бельведер саройи курилди.
1714-1901 йиллар
- Ганноверлар инглиз кироллари
сулоласининг ҳукмронлик даври. Стюартлар сулоласи
ўрнига ҳокимият тепасига келган. Ганноверлар сулоласини
Виндзорлар сулоласи алмаштирган.
Ганноверлар сулоласи:
Георг I (1714-1727), Георг II
(1727-1760), Георг III (1760-1820), Георг IV (1820-1830),
Вильгельм IV (1830-1837), Виктория (1837-1901).
1715 йил
- Франция тахтига Людовик XIV ўрнига
Людовик XV ўтирди. 1715-1722 йилларда кирол саройи
Версални тарк этиб, Парижда (Пале-Руаяль) жойлашди.
1715-1774
йиллар
- Францияда кирол Людовик XV
нинг ҳукмронлик даври.
1716 йил -
Англияда парламент ваколати
6
йил килиб
белгиланди. Шу тариқа профессионал парламентга асос
солинди.
1716-1745
йиллар
- Японияда Ёсимуне Токугаванинг
ҳукмронлик даври.
1717 йил
- Англияда франкмасонлик жамияти вужудга
келди.
1718 йил -
меъмор Арман-Клод Молле томонидан Па
рижда Елисей саройи курилди.
1718 йил
- французлар Луизиананинг пойтахти Янги
Орлеанга асос солишди.
1721
йил
- Ништадт шартномаси тузилди. Шимолий
уруш Россиянинг галабаси билан тугади. Россия Швеция
таркибидаги Ингрия, Ливония, Карелиянинг бир қисми ва
Финляндияни ўзига қўшиб олиб, Европадаги кудратли дав
латга айланди.
1721
йил 4 апрель - 1742 йил 11 февраль
- Орфорд
графи Роберт Уолпол Буюк Британиянинг дастлабки
премьер-министри бўлди.
Буюк Британия премьер-министрлари:
1. Роберт
Уолпол (1721-1742). 2. Уилмингтон Спенсер Комптон
(1742-1743). 3. Генри Пелхэм (1743-1754). 4. Ньюкасл
Томас Пелхэм-Холлс (1754-1756). 5. Девоншир Уильям
Кавендиш (1756-1757).
Do'stlaringiz bilan baham: |