Адимги даврлардан


Дамашқда, кейин Ҳалабда ҳукмронлик қилган уруг



Download 11,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet116/492
Sana25.02.2022
Hajmi11,8 Mb.
#263829
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   492
Bog'liq
zhahon tarixining muhim sanalari

Дамашқда, кейин Ҳалабда ҳукмронлик қилган уруг 
(1146-1181): Нуруддин Маҳмуд ибн Зангий (1146-1174), 
Нуруддин Исмоъил (1174 -1181).
1129-1331 йиллар 
- Францияда Ланс шаҳри аҳоли- 
сининг янги қўзголони.
1136 йил 
- новгородликлар йиғини Мономахнинг нева- 
раси Всеволод Мстиславични князликдан четлатиб, қамоққа 
олди. Новгород республикаси эълон килинди.
1136-1478 йиллар 
- Новгород республикаси Руснинг 
шимоли-гарби ва шимолида мавжуд бўлган. Пойтахти -
Новгород шаҳри.
1137-1225 йиллар 
- элдегизийлар сулоласи Озарбай- 
жон ва Шимолий Ирокда ҳукмронлик килган. Отабеклар 
сулоласи бўлмиш элдегизийлар сулоласига туркий гулом 
Шамсиддин Элдегиз (ҳукмронлик даври: 1137-1174) асос


солган. Шамсиддин салжуқийлардан Арслоншоҳнинг ота- 
беги булган.
Элдегизийлар сулоласи: Шамсуддин (1137-1176), Нус- 
ратуддин Паҳлавон Муҳаммад (1176-1187), Музаффаруд- 
дин Қизил Арслон Усмон (1187-1191), Нусратуддин Абу 
Бакр (1191-1210), Ўзбек (1210-1225).
1137-1180 йиллар 
- Франция қироли Людовик VII 
Кичикнинг ҳукмронлик даври. Капетинглар сулоласидан. У 
Иккинчи салиб юриши йулбошчиларидан бири.
1138-1193 йиллар 
- атоқли давлат арбоби Султон 
Салоҳиддин яшаган ва фаолият кўрсатган давр.
1138-1250 йиллар 
- Конрад III Гогенштауфен Герма- 
нияда асос солган Гогенштауфенлар сулоласи «Муқаддас 
Рим империяси»ни бошқарди.
1141 йил 9 сентябрь 
- қорахонийлар ва салжуқийлар- 
нинг бирлашган қўшини билан қорахитойлар ўртасидаги 
машҳур Қатвон жанги. Самарканд яқинида булган бу жанг­
да қорахитойлар қўшини Султон Санжар қўшинини тор- 
мор келтирган. Жанг майдонида 70 минг мусулмон шаҳид 
бўлган. Қорахитойлар томонидан Самарканд ва Бухоро 
шаҳарлари босиб олинган.
1141 йил 
- қорахитойлар гурхони Елюй Даши Карма- 
нада Қорахитойлар давлати барпо этилганлигини эълон 
қилган; хоразмшоҳ Алоуддин Отсиз Марвни эгаллаб олган; 
Багдод халифаси Алоуддин Отсизни тўла ҳуқуқли ҳукмдор 
деб тан олган, унга султон мартабасини берган; Алоуддин 
Отсиз ўз номидан тилла тангалар зарб этган.

Download 11,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   492




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish