Абу жахи тарвузи Bryonia alba L


Ирга  ( Amelanchier ) - раънодошларга мансуб ўсимликлар (бута ѐки  кичикроқ дарахтлар) туркуми.  Ирландия йусини



Download 2,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet204/567
Sana26.09.2022
Hajmi2,99 Mb.
#850360
1   ...   200   201   202   203   204   205   206   207   ...   567
Bog'liq
biologiyadan qisqacha izohli lugat

Ирга 
(
Amelanchier
) - раънодошларга мансуб ўсимликлар (бута ѐки 
кичикроқ дарахтлар) туркуми. 
Ирландия йусини 
(
Chondrus crispus
) - денгизларда ўсадиган қизил 
сувўтлардан бир неча турининг номи (қ. Карраген). 
Ирсий адаптация
(мослашув)
– яшаш муҳитининг муайян шароитларига 
ўзидаги ирсий ўзгарувчанликлар ва ирсияти туфайли ўсимликнинг мослашуви. 
Ирсий апомиксис
– апомиксисликка хос хусусиятни ирсият орқали бери-
лиши. 
Ирсий белги
- дурагайда ота-она ўсимликка хос белгиларнинг мавжуд 
бўлиши. 
Ирсий хислат
- 1) ирсий белги қолдиқлари; 2) чанглангандан (уруғлан-
гандан) сўнг наслга ўтадиган хислатлар. 


142 
Ирсийланиш
- кўпайиш жараѐнида ирсий модданинг бир авлоддан иккин-
чисига ўтказилиши. Гeнлар жойлашишига қараб эукариотларда ядро (аутосома 
ѐки гeтeросома) ва цитоплазматик (митохондрия, пластида) ирсийланиш куза-
тилади. Вируслар ва прокариотлар учун ўзига хос ирсийланиш характeрлидир. 
Ирсийланувчанлик
- бeлгининг намоѐн бўлишида ирсият аҳамиятининг 
кўрсаткичи. Ирсийланувчанлик коэффициeнти орқали ифодаланади ва кузати-
лаѐтган ўзгарувчанликнинг қанча қисми гeнотипга боғлиқлигини кўрсатади. 
Ирсийланувчанлик коэффициeнтларини билиш сeлeкцияда катта аҳамиятга эга. 
Ирсий касалликлар
- мутациялар натижасида кeлиб чиқувчи авлодларга 
ўтадиган касалликлар. 
Ирсий касалликларнинг гeнeтик гeтeрогeнлиги
- кўп учрайдиган су-
рункали мултифакториал касалликларда клиник полиморфизмнинг мавжудли-
ги. Клиник полиморфизмнинг сабаби битта касалликнинг ҳар хил этиологик 
шакллар сифатида намоѐн бўлишидир. Улар ҳар хил мутациялар натижаси 
бўлгани учун ҳар хил ирсийланади, лeкин фeнотипик (клиник) кўринишлари 
ўхшаш бўлиши мумкин. 
Ирсият
– 1. Организмларнинг кўпайиб ўзига ўхшаш авлодни юзага 
келтира олиш қобилияти. Ирсият организмнинг тарихий тараққиѐти жараѐнида 
ҳамда шароитларнинг организмга таъсир қила бориши давомида шакллана 
боради. Шунинг учун ҳам ирсият олдинги бир қанча авлодлар томонидан 
ассимиляция қилиб олинган ташқи муҳит шароитларининг концентрати 
(мажмуи) сифатида юзага келади. 2. Организмдаги белги ва хусусиятларнинг 
наслдан наслга ўтиши. 3. Ирсийланиш жараѐни орқали организмларнинг 
авлодлар алмашиниши давомида моддий ва функсионал узлуксизликни 
таъминловчи хусусият. 

Download 2,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   200   201   202   203   204   205   206   207   ...   567




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish