Abu Ali ibn Sino nomidagi Buxoro tibbiyot instituti Ichki kasalliklar propedevtikasi kafеdrasi



Download 14,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet128/393
Sana28.01.2022
Hajmi14,95 Mb.
#414749
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   393
Bog'liq
ichki kasalliklar propedevtikasi

Кушимча тонниг пайдо булиши
( 50%), (
МК очилиш тони
– opening snap);
-
Кучайган

карсаксимон
», 
замбарак товушли

Образцовча
) I 
тон
;
- II 
тоннинг упка компонентини кучайиши
;
-
Чапдан

ковурга оралигида эшитиладиган диастолический
(
Грехэм Стилл

шовкини
;
-
Диастолик калтираш
;
Кушимчалар
:
- facies mitralis (
еногларни кукимтир
-
кизил рангга буялиши
); 
-
Периферик шишлар
;
- Pulsus differens; 
-
Буйин веналарини буртиб чикиши
;
Физикал текшириш натижалари
:
1 –
куздан кечириш

митрал учлик

капалак
»
симптоми

митрал нанизм
ва
facies mitralis), 
эпигастрал пульсация

юрак букрилиги
;
2 –
пальпация

юрак букрилиги
– gibbus cardiaca, 
эпигастрал пульсация

мушук хириллаши
– fremissement cataire (
диастолик калтираш
), 
А
.
И
.
Нестеровнинг
«
икки тукмокча
»
симптоми
, pulsus differens, 
юрак зарби
;
3 –
перкуссия

унг юрак чегарасини унгга ва юкорига силжиши
(
унг юрак
, a. 
р
ulmonalis
ва чап булмача гипертрофияси хисобидан
); 
4 –
аускультация
: I
тоннинг кучайиши

Мкнинг очилиш тони

бедана
»
ритми
), 
диастолик
шовкин чуккида
(
асосий аускультатив белги
), II
тоннинг сусайиши ва чап томондан

ковурга оралигида эшитиладиган диастолик
(
Грехэм Стилл

шовкини
.
Кучайган
«
карсаксимон
»
еки
«
замбарак товушли
» (
Расм
.

) I 
тон
юрак чуккисида

ковурга оралигида
lin.medioclavicularis sinistra 
дан
1,5-2 
см ичкарида эшитилади
;
«
Бедана
»
ритми
(
Расм

№ ва диастолик шовкин
(V 
ковурга орали
-
гида
lin.medioclavicularis sinistra
дан
1,5-2 
см ичкарида эшитилади
;
II
тон акценти ва Грехэм Стиллнинг диастолик шовкини
(
Расм


а
.pulmonalis
нуктасида
(II
ковурга оралиги туш суяги чап кирра
-
си

эшитилади
;
Расм № Кучайган
I
тон
Расм № МК очил

тони
Расм №
II
тон акценти
МС да учрайдиган чап булмача фибрилляцияси ЭКГ
аломатлари

Р тишча аникланмайди

Унг коринча гипертрофияси ЭКГ аломатлари

R
тишча нихоятда баланд
V 1-2
узатишларда
, ST
сегмент ва Т тишча узгарган
;
МСнинг ФКГ аломатлари

Кучайган
I
тон хамда
диастолик шовкин регистрация килинади
;
Расм № ЭКГ
Расм №

ЭКГ
Расм № ФКГ
Инструментал текшириш натижалари


88 
Рентгенологик белгилари

упка юкори булаги васкуляриза
-
циясини кучайиши ва митрал конфигурация
;
МС эхографик манзараси

Допплер ЭхоКГ ердамида митрал
тешик майдони хамда чап булмача ва коринча орасидаги
босим градиенти ва упка артериясидаги босим курсатгич
-
лари аникланади

айни пайтда МС огирлик даражасиги
бахо берилади
;
Расм № Рентгенограмма
Расм № ЭхоКГ
Инструментал текшириш натижалари
1. Этиологияси
а. Уугма патология: клапанни булиниши, пролапс ва х.о.;
б. МК яллигланиши: Р, УКБ (СКВ), тизимли склеродермия, 
аортоартериит; 
в. Дегенератив жараенлар: миксоматоз дегенерация,
Марфан ва Элерс—Данло синдромлари, митрал халка
кальцификацияси; 
г. Инфекция: инфекцион эндокардит; 
д. МК аппарати патологияси: хордаларни узилиши, 
сургичсимон мушакларни узилиши еки дисфункцияси, 
митрал халка ва ЧК дилатацияси, ГКМ, МК атрофидан
регургитация (сунъий клапанлар асорати); 
е. Митрал вальвулопластикаси асоратлари; 
Кечишига караб МР тафовутланади:
А) Фткир (папилляр мушаклар еки хордал бойламаларнинг
узилиши, инфекцион эндокардит натижасида);
Б) Сурункали (РИ, юрак коронар хасталиклари натижасида);
МК етишмовчилиги (митрал регургитация) – insufficientia valvulae bicuspidalis s. мitralis –
ЧК систоласи давомида МК табакаларини тулик епилмаслиги билан намоен булади ва
конни ЧК дан Чбга тескари окиши (регургитацияси) кузатилади. Мкнинг органик ва функ-
ционал етишмовчилиг фаркланади. Хозирги пайтда ушбу нуксон митрал регургитация
(МР) деб хам номланади. 
Расм № МР схемаси
а. 
Хансираш
— ута хос шикоят. Фрта ва огир сурункали МР еки уткир МР ларда купрок
кузатилади; 
б. 
Тезда чарчаш
– систолик хажм самараси пасайиши туфайли юзага келади. Огир МР ва
ЧК систолик дисфункциясидан далолат беради; 
в. 
Кон тупуриш
– упка шишида сустрок намоен булади ва аксинча бронх веналари
деворлари емирилган пайтда массив тус олиши мумкин; 
г. 
Товуш бугилиши – n. 
reccurens ни гипертрофияга учраган чап булмача кисиб куйиши
туфайли кузатилади (Ортнер симптоми); МС да еки МС ни МР билан кушилиб келишида
нисбатан купрок учрайди; 
Клиник манзараси: 
б. 
Пальпация:
чукки зарби — кенг, чузилувчан, чапга силжиган. 
Систолик калтираш (огир МР дарак берувчи). Фпка артерияси
пульсацияси ушбу томирдаги гипертензия белгиси. ФК пульсацияси
упка артерияси гипертензиясидан еки УР дарак беради; 
в. 
Перкуссия:
юрак чегараси унгга ва юкорига сижиганини аниклашга
имкон беради (унг коринча ва a. рulmonalis узани хамда ЧБ
гипертрофияси хисобидан); 
в. 
Аускультация. Огир
МР I тон сусайган, III тон эшитилиши мумкин; 
упка артерияси гипертензиясида II тон акценти кайд этилади. 
Пансистолик диастолик шовкин юрак чуккисида.
Физикал текшириш
а

Оумумий куздан кечириш

юрак сохаси ва кон
томирларни текшириш

1) 
Ташки киефа

Марфан синдроми белгилари

баланд
буй

астеник гавда тузилиши

кулларни номуттаносиб
узунлиги

бугимлар харакати диапозонини кенглиги

терини
бехад
чузувчан
булиши

кукрак
кафаси
деформацияси

кифосколиоз

танглайни юкори булиши

2) 
Асосий физиологик курсатгичлар

огир пульс урта
тулишда ва тез кутарилувчан

Расм № Марфан синдроми
Расм № Арахнодактилия
Инструментал текшириш усуллари натижаси
:
1. ЭхоКГ (Расм № ) ердамида МР этиологияси, унинг
огирлигини, ЧК компенсатор имкониятлари, асоратлар
тури (ЧК, ФК етишмовчилиги) аникланади. Шунингдек
кушилиб келган бошка нуксонлар хам аникланиши
мумкин.
2. Юрак катетеризацияси (Расм № ). МР огирлик
даражаси аникланади.
3. Коронар ангиография и вентрикулография (Расм № ). 
Коронар ангиография ердамида ЮИК аникланади. 
Вентрикулография давомида кон регургитациси, 
унинг огирлик даражаси ва ЧК хажми аникланади. 
4. Регургитацияланаетган кон фракцияси хажмини
аниклаш. 
Расм № Юрак катетеризацияси
Расм № Ангиография
ва вентрикулография
Расм № ЭхоКГ
Аортал стеноз
(
АС
) – stenosis ostii aortae 
АК тешиги сохаси торайиши ва шу сабабли
систолик хажмнинг камайиши билан кечадиган хасталикдир

Download 14,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   393




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish