Абу али ибн сино номидаги бухоро давлат тиббиёт институти №2 акушерлик ва гинекология кафедраси


Ҳомиладорлик ва туғруқнинг кечиши



Download 4,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet79/304
Sana21.04.2022
Hajmi4,27 Mb.
#568948
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   304
Bog'liq
akusherlik va ginekologiya

Ҳомиладорлик ва туғруқнинг кечиши. 
Кѝпчилик 
холларда 
ҳомиладорлик 
асоратланади: 
истмико-цервикал 
етишмовчилик белгилари билан биргаликда ҳомиладорликнинг муддатидан олдин 
тѝхташ хавфи, ҳомиладорлар токсикози, гипертензив бузилишлар, ҳомила 
гипотрофияси, киндикка ѝралиши, камсувлилик. 
Туғруқнинг кечиши бир неча асоратлар билан характерланади. Биринчи даврда
эрта ѐки муддатидан илгари ҳомила олди сувларининг кетиши кузатилади, яъни
ҳомила думбаси туғруқ каналига тақалмайди, ҳомила олди сувларини олдинги ва 
орқа қисмларга ажратмайди ва хар бир қисқаришларда ҳомила пуфаги таранглиги 
ошади. 
Ҳомила олди сувлари билан биргаликда ҳомила майда қисмлари ѐки киндик 
халқаси тушиши;
Кичик чаноқ кириш қисмига ҳомила думбаси узоқ муддат туриши, бачадон 
бѝйнини узоқ вақт очилмаслиги, туғруқ фаолиятини сустлиги кѝпчилик холларда 
кузатилиши; 
Туғруқнинг, ҳомила йирик қисми – бошининг охирида туғилиши ҳисобига 
чѝзилиши; 
Туғруқ каналидан биринчи бѝлиб ҳомила кичик қисми – думбаси туғилади, бу эса 
туғруқ йѝлларини етарлича кенгайтирмайди ва ҳомила елкаси ва бошининг 
туғилишига қийинчилик туғдиради. Шунинг учун елка туғилаѐтганда ҳомила 
ѝлимига ва гипоксиясига хавф, қѝллар қолиб кетиши ва бошининг ѐзилиши 
бѝлиши; 
Туғруқ йѝлидан тананинг юқори кисми 3-5 мин давомийликда туғилаѐтганда 
киндик босилиб қолиши ва ҳомиланинг оғир гипоксияси кузатилиши; 
Баъзан ҳомила думбаси билан келганида аѐл чаноғи ѝлчамларига тѝғри келмаслиги 
мумкин. Бошқа жиддий асоратлардан бири – ҳомила умуртқа поғонасининг орқага 
айланиши, қов симфизига ҳомила энгаки тақалиши, ҳомила бошининг ѐзилиши: 
ҳомила гипоксияси, она ва бола травмаси хавфи туғилиши мумкин.


92 
Думбаси билан келган туғруқда она томонидан травма- бачадон бѝйни, оралиқ ва 
қинни ѐрилиши кузатилиши мумкин. 
Кѝпчилик холларда чин думба Билан келиш аралаш турига ѝтиши мумкин, бу эса 
кесарча кесишга кѝрсатмани оширади. 

Download 4,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   304




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish