Абу али ибн сино номидаги бухоро давлат тиббиёт институти №2 акушерлик ва гинекология кафедраси


ЖЙОЮИ мавжудлиги симптомлари ѐки физик белгилари



Download 4,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet243/304
Sana21.04.2022
Hajmi4,27 Mb.
#568948
1   ...   239   240   241   242   243   244   245   246   ...   304
Bog'liq
akusherlik va ginekologiya

ЖЙОЮИ мавжудлиги симптомлари ѐки физик белгилари 
Аѐлларда: 
-
Қорин пастида оғриқ, 
-
Ҳайз бузилиши, 
-
диспаренурия; 
- қиндан ажралмалар келиши. 
Эркакларда: 
- уретрадан ажралмалар келиши; 
- дизурия; 
- халқасимон баланит 
- Тухумларда оғриқ 
Эркак ва аѐлларда: 
- гениталий соҳасидаги яралар; 


285 
- тѝғри ичакда оғриқ ва ажралмалар; 
- моно-ѐки полиартрит; 
- конъюнктивит. 
ОИТС/СПИД
(орттирилган иммун танқислиги) ОВИ билан зарарланиш ратижасида 
ривожланади. Бунда одамнинг иммун тизими зарарланиб, организм инфекция билан 
кураша олмайди. Касалланган одам бир умрга ташувчи бѝлиб қолади. ОИТС/СПИД 
даврига ѝтганда барча аъзоларнинг инфекцион зарарланиши кузатилади ва ѝлим билан 
якунланади. Кѝпгина аѐллар қуйидаги сабабларга кѝра керакли тиббий хизмат олмайди ва 
ЖЙОЮИ ни даволамайди: 

Касаллик симптомсиз кечади. 

Баъзи белиглар акасаллик узоқ кечганлии сабабли одатий ҳолга айланади (м-н, 
патологик ажралмалар)

ЖЙОЮИ га гумон бѝлганда аѐллар:
-
ЖЙОЮИ асоратлари жиддийлигини тушунишмайди 
-
Клиникага мурожаат этишга уялишади. 
-
Жамоат ѝртасида гап-сѝз бѝлишдан қѝрқишади 
-
Даволаш муассасига бориш имкони йѝқ бѝлади 
-
Иқтисодий жиҳатдан даволана олмайдилар. 
Оилани режалаштириш хизматининг ЖЙОЮИни даволаш ва олдини олишдаги роли. 
Оилани режалаштириш хизмати (ОРХ) ва ҚВП ЖЙОЮИ билан курашишда асосий ѝринни 
эгаллайди:
 

Кѝпинча аѐл мурожаат этиши мумкин бѝлган ягона тиббий муассаса бѝлиб қолади

ОРХ ва ҚВП контрацепция учун мурожаат этган ва ЖЙОЮИ билан зарарланган 
аѐлларда скрининг иблан шуғулланади

Кутиш хоналарида аѐллар ЖЙОЮИ ҳақидаги маълумотлар билан танишишлари 
мумкин.

Мавжуд касалхоналарда ЖЙОЮИ бѝйича хизматларни ташкил этиш янги ЖЙОЮИни 
давловчи касалхоналар қуришга нисбатан харажатни кам талаб қилади.
ОРХ ва ҚВПларнинг ЖЙОЮИнинг олдини олишдаги хизмат миқѐси қуйидагилардир: 

ЖЙОЮИнинг олдини олиш ва белгиларини аниқлаш бѝйича масалалар бѝйича сан-
оқартув ишлари. 

ЖЙОЮИ муаммолари бѝйича маслаҳатлаш. 

ЖЙОЮИ мавжудлигига, қин орқали текширув билан бирга скрининг ѝтказиш. 

ЖЙОЮИ бѝлагн мижозларни кузатиш ва даволаш. 

Мижозларни ЖЙОЮИни даволашга мѝлжалланган махсус муассасаларга йѝллаш.
ЖЙОЮИнинг олдини олиш учун нотаниш ҳамроҳ билан жинсий алоқада бѝлганда ѐки соғлом 
турмуш тарзини олиб боришда презервативлардан фойдаланиш ѝринлидир.
Кѝпгина ЖЙОЮИнинг клиник белгилари: 

Қиндан/уретрадан ажралмалар келиши 

Қорин пастида оғриқ 

Генитал яралар 

Лимфа тугунлар катталашиши
Клиник кечиши - ѝткир, аниқ клиникадан торпид кечишгача, латент, яширин ва бирламчи 
сурункали кечиши мумкин. 
Гинекологияда ЖЙОЮИнинг асосий белгиси қин ажралмалари бѝлиб ҳисобланади
Лабораторияларда ИФА, ПЦР, РПГА, РИФ, РИТ, бак. Экма билан текширишнинг имкони 
бѝлмаганда ЖССТ синдромал диагностикани тавсия этади. 


286 
Жадвалдан 
кѝриниб 
турибдики, 
кѝпгина 
касалликларнинг 
белгилари 
ѝхшаш. 
Объектив(шифокор аниқлаган белгилпр) ва субъектив (мижознинг шикоятлари) симптомлар 
йиғиндиси синдром дейилади. 
Синдром 
ЖЙОЮИ 
Уретрадан ажралмалар ажралиши 
Гонорея,хламидиоз 
Қиндан ажралмалар ажралиши 
Трихомониаз,хламидиоз, 
Кандидоз, гонорея
Қорин пастида оғриқ
Гонорея, хламидиоз 
Генитал яралар 
захм, шанкроид 
Бу диагностика куп йиллар давомида ѝтказилган клиник текширувлар лаборатор текширувлар 
билан тастикланган. 
Масалан, қиндан сузмасимон ажралмалар ва қичишиш шикоятлари билан мурожаат қилган 
аѐллар қин кандидози билан зарарланган. Этиотроп даво ѝтказилади – замбуруғга қарши 
воситалари, шахсий гигиена ва турмуш ѝртоғи билан биргаликда даволанади. Даво даврида 
жинсий алоқалардан сақланиб турилиши шарт. Агарда қин ажралмалари кѝпиксимон, бадбѝй 
ҳидли ва кѝкимтир кѝринишда бѝлганда – трихомониазга қарши даво ѝтказилади. 
Йирингсифат суюқ ҳолларда – гонореядан, балиқ ҳидли ажралмалар эндоцервицит билан 
биргаликда кузатилса – хламидиядан даволанади. 

Download 4,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   239   240   241   242   243   244   245   246   ...   304




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish