Абу али ибн сино номидаги бухоро давлат тиббиёт институти №2 акушерлик ва гинекология кафедраси



Download 4,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet253/304
Sana21.04.2022
Hajmi4,27 Mb.
#568948
1   ...   249   250   251   252   253   254   255   256   ...   304
Bog'liq
akusherlik va ginekologiya

Альгодисменорея
Бирламчи (функционал) - огрик хайз келишидан 1-2 кун олдин, 
кунгил айнаши, бош огриги, кайд килиш, ич кетиш. 
Даволаш: 

простогландин ингибиторлари (индометацин, бруфен, метиндол, аспирин, напросин 
хайз циклидан 3 кун олдин бошлаб-3-5 ой давомида, 

новокаин билан электрофорез, 

КОК -3-4 ой,

иглорефлексотерапия,

транквилизаторлар 
Иккиламчи (жинсий органларни патологик узгаришлари билан боглик- эндометриоз, 
миома, жинсий органларинг яллигланиши, аденомиоз, БИВ)
 
Даволаш
-
асосий касалликка боглик.
 
Посткастрацион синдром (ПС)
– бу вегетатив-қон томир, нейроэндокрин ва 
нейропсихик симптомлар комплекси бѝлиб, репродуктив ѐшдаги аѐлларда бачадон билан ѐки 
бачадонсиз тотал ѐки субтотал овариоэктомия (кастрация)дан кейин ривожланади.
Жарроҳлик қилинган аѐллар ичида 60-80%да синдром кузатилиб, 25%да ПС оғир ѝтиб, 
аѐлнинг меҳнат қобилияти бузилади. Икки томонлама овариэктомия ѝтказган тахминан 25% 
аѐлларда оғир ва тез-тез иссиқлик қуйилиши, тез чарчаш, таъсирчанлик, безовталик, 
қайфиятсизлик, хотира сусайиши кузатилади. Иссиқлик қуйилишлари онадолиберин ишлаб 
чиқарилиш тезлиги ва амплитудаси ортиши билан ифодаланади.
ПСнинг патогенезида адаптациянинг бузилиши ѐтади. Тухумдонлар олиб ташлангандан 
сѝнг жинсий гомонларнинг тѝсатдан камайиши гонадотропинлпр ва жинсий стероид гомонлар 
ѝртасидаги тескари боғланиш механизмининг бузилишига олиб келади.
Клиник манзараси: касаллик белгилари жарроҳликдан сѝнг 1-3 ҳафтада бошланиб, 2-3 ой 
ва ундан суг тѝлиқ ривожланади. 
Клиникасида вегетатив-қон томир бузилишлари устун бѝлади (73%) – исссиклик 
қуйилиши, терлаш, тахикардия, аритмия, юракда оғриқ, гипертоник кризлар; алмашинув-
эндокрин бузилишлар (15%) – семизлик, гиперлипидемия, гипергликемия; психоэмоционал 
(12%) – таъсирчанлик, йиғлоқилик, уйқу бузилиши, эътибор бузилиши, агрессив-депрессив 
ҳолатлар. 3-5 йилдан сѝнг жинсий ва сийдик йѝллари тизимида эстроген дефицити белгилари 
бошланади: атрофик кольпитлар, циститлар, цисталгия, остеопороз.
Касаллик патогенезини ҳисобга олиб даволашда гормонал воситалар муҳим ѝрин тутади: 
орал контрацептив, ЎБГТ гормонал препаратлар (климен, климонорм, дивина, трисеквекс). 
Посткастрацион синдром бу вегетатив-қон томир, нейроэндокрин ва нейропсихик 
симптомлар комплекси бѝлиб, репродуктив ѐшдаги аѐлларда бачадон билан ѐки бачадонсиз 
тотал ѐки субтотал овариоэктомия (кастрация)дан кейин ривожланади. Организмнинг 
адаптацияси бузилиши. 
Патогенез:

Тухумдонлар олиб ташлангандан сѝнг жинсий гомонларнинг тѝсатдан камайиши

гонадотропинлар ва жинсий стероид 
гормонлар ѝртасидаги тескари боғланиш механизмининг бузилишига олиб келади.


300 
Клиника: касаллик белгилари жарроҳликдан сѝнг 1-3 ҳафтада бошланиб, 2-3 ой ва ундан 
суг тѝлиқ ривожланади. 
Клиникасида вегетатив-қон томир бузилишлари устун бѝлади (73%) – иссиклик 
қуйилиши, терлаш, тахикардия, аритмия, юракда оғриқ, гипертоник кризлар;

алмашинув-эндокрин 
бузилишлар 
(15%) 
– 
семизлик, 
гиперлипидемия, 
гипергликемия;

психоэмоционал (12%) – таъсирчанлик, йиғлоқилик, уйқу бузилиши, эътибор 
бузилиши, агрессив-депрессив ҳолатлар.

3-5 йилдан сѝнг жинсий ва сийдик йѝллари тизимида эстроген дефицити белгилари 
бошланади: атрофик кольпитлар, циститлар, цисталгия, остеопороз. 

алмашинув-эндокрин бузилишлар (15%) – семизлик, гиперлипидемия, гипергликемия;

психоэмоционал (12%) – таъсирчанлик, йиғлоқилик, уйқу бузилиши, эътибор 
бузилиши, агрессив-депрессив ҳолатлар.

3-5 йилдан сѝнг жинсий ва сийдик йѝллари тизимида эстроген дефицити белгилари 
бошланади: атрофик кольпитлар, циститлар, цисталгия, остеопороз.
Даволаш усуллари: 

Патогенетк терапия – гормонал урунбосувчи терапия (ЗГТ). 

Терапияни максади – тухумдон гормонал функциясини дори-дармон ѐрдамида 
тиклаш. 

Терапияни давомийлиги камида – 5-7йил.

Download 4,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   249   250   251   252   253   254   255   256   ...   304




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish