Abduhamid nurmonov


ortiq  elementlarning  y ig (indisi



Download 5,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet103/119
Sana30.12.2021
Hajmi5,54 Mb.
#196159
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   119
Bog'liq
Struktur tilshunoslik Ildizlari va yo'nalishlari A Nurmonov-разблокирован

ortiq  elementlarning  y ig (indisi,
 
shakl  nuqtayi  nazaridan  yonda- 
shuvchi  strukturalistlar  esa  elementlarning  o (zaro  munosabatidan 
iborat  butunlik
 
sifatida  izohladilar.
7.  S tru k tu r  tilshunoslikning  barcha  y o ‘nalishlari  til-n u tq  
zidlanishini e'tiro f etadi.  Lekin tadqiqotchining ulardan  qaysi biriga 
tayanib  ish  k o 'rish i  b o 'y ic h a   b ir-b irid a n   farq  qiladi.  G los- 
sematiklarning  tadqiq  usuli  deduktivlik  bo‘lib,  umumiyliklardan 
xususiyliklarga  qarab  yo'nalsa,  deskriptiv  tilshunoslik  bevosita
142
www.ziyouz.com kutubxonasi


k u z atish d a   b erilg an   xusu siy lik larg a  ta y an ib   ish  k o 'ra d i  va 
xususiyliklardan  umumiylikka  yo'naladi,  induktiv  usulga  tayanadi. 
Bu  b ila n   d e sk rip tiv   tils h u n o s lik   a n ’a n av jy   tils h u n o s lik k a  
yaqinlashadi.
Yuksak  darajadagi  m av h u m lash tirish g a  tay an ish   nuqtayi 
nazaridan  glossematika  bilan  transformatsion  lingvistika  bag'ridan 
o ‘sib  chiqqan  generativ  Iingvistika,  ayrriqsa  S.K.Shaum yanning 
applikativ  modeli  umumiylikni  tashkil  etadi.
Bu  jihatdan  struktur  tilshunoslik  bir  necha  darajalarni  tashkil 
etadi.  Darajalanish  qatorida  chap  qutbni  deskriptiv  tilshunoslik, 
o ‘ng  qutbni  esa  glossematika  va  generativ  lingvistika  (applikativ 
model) egallaydi.  Funksional lingvistika, transformatsion lingvistika 
oraliq  holatda  turadi.
8.  Struktur tilshunoslikning darajalanish qatoriga e ’tibor berilsa, 
shu narsa ayon bo'Iadiki,  zidlanish qatorining chap qutbida turuvchi 
an ’anaviy tilshunoslik nomi ostida birlashtirilgan klassik tilshunoslik 
bilan  zidlanishnfng  o ‘ng  qutbida  turgan  struktur  tilshunosliknmg 
glossematika yo‘nalishi o ‘rtasida o'tib bo‘lmas jarlik yo‘q.  Deskriptiv 
va  transform atsion  lingvistika  bu  ikki  tilshunoslikni  tutashtirib 
turuvchi  ko‘prik  sanaladi.
9.  Funksional  lingvistika  ham,  Amerika  strukturalizmi  ham, 
garchi  umumiy  belgilari  bilan  bir  umumiy  nom  ostida  birlashsa- 
da,  lekin  ularning  har  qaysisi  o ‘z  ichida  bir  qancha  tarmoqlardan 
iborat.  Xususan,  funksional lingvistikada A.Matezius,  N.Trubetskoy 
bilan  Skalichka qarashlari  o ‘rtasida muayyan o ‘ziga xosliklar mavjud 
bo‘lsa, Amerika staikturalizmida empirizm deb tan olingan  Blumfild 
qarashlari  bilan  ratsionalizm   deb  e 'tiro f  etiluvchi  N.Xom skiy 
qarashlari o ‘rtasida juda katta ziddiyat bor.  Birinchisi antimentalistik 
xarakterga  ega  bo ‘lib,  faqat  shaklga  tayangan  holda,  aniqlikka  va 
soddalikka intiladi.  Bu bilan glossematikaning empirik tamoyillariga 
yaqin  keladi.  Lekin  bixeyviorizmga tayanish  bilan glossematikadan 
farq  qiladi.  N.Xomskiy  esa  shakl  va  mazm un  birligini  e'tiro f etgan 
holda mentalistik g‘oyaga suyanadi.  Bu yo‘nalishda tadqiqotlarning 
ikki  bosqichi  e ’tiro f  etiladi.  Birinchi  bosqichda  bevosita  sezgi 
a ’zolarimizga  ta ’sir  qilayotgan  og‘zaki  yoki  yozma  nutq  parchalari 
tahlil  qilinadi.  Ikkinchi  bosqichda  esa  ular  bir-biriga  qiyoslanib,
143
www.ziyouz.com kutubxonasi


u m um iy  jih a tla ri  aniq lan ad i  va  ana  shu  y o ‘l  bilan  ratsional 
gram m atika  yaratishga  harakat  qilinadi.  K o‘rinadiki,  Amerika 
tilshunosligidagi  ratsional  yo'nalish  bilishnm g  analiz  va  sintez 
bosqichlarini  o ‘zida  nam oyon  qiladi.
Shu bilan birgalikda Amerika strukturalizmi o ‘z rivojlanishining 
bir necha bosqichlaridan iborat bo'lib, ularning biri ikkinchisi uchun 
doya  rolini  o ‘ynaydi.  Shu  bois  Amerika  strukturalizmi  tarmoqlari 
xronologik tartibga ham egadir.  Xususan, deskriptiv lingvistika (DL) 
bevosita  ish tiro k ch ilar  (B l)  gram m atikasi  u c h u n   doya  rolini 
o ‘ynagan  b o ‘lsa,  BI,  o ‘z  navbatida,transform atsion  lingvistika 
(TL)ning  paydo  bo'lishiga  zamin  yaratdi.
Transformatsion  lingvistika bag'ridan esa generativ va Rossiyada 
Shaumyanning  applikativ grammatikasi  o ‘sib  chiqdi.
10. 
Struktur  tilshunoslik  fanlar  sistemasida  shu  qadar  obro‘- 
e'tibor  topdiki,  uning  tekshirish  metodlari  boshqa  fanlarga  ham 
ta ’sir  qila  boshladi.  Shuning  uchun  M .N.Gretskiy  strukturalizm 
o ‘z tarixini lingvistikada boshlaganini va keyinchalik boshqa fanlarga, 
xususan  musiqashunoslik va  kristalshunoslikka  ham  ta'sir qilganini 
bayon  qiladi.1
M ashhur  fransuz  antropologi  Klodo  Levi-Strossa  1952-yilda 
N yu-Y orkda  bo'lib  o ‘tgan  xalqaro  antropologlar  simpoziumida 
so'zlagan  nutqida  lingvistikadagi  strukturalizmning  paydo  bo‘lishi 
va  uning  fandagi  ahamiyati  haqida  fikr  yuritar  ekan,  uni  fizika 
fanlarida amalga oshirilgan N yuton mqilobiga tenglashtiradi. Xuddi 
shunga o'xshash fikr Amerika antropologi va lingvisti Jozef Grinbeig 
tom onidan  ham  bayon  qilinadi.
rpenKuii  M.H. 
< b p a n u y 3 C K M H   crpyK T ypajiH 3M .  -  
M.,  1971, c.  10.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 5,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   119




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish