3.1-расм
алмашинув ўзаро таъсири кучга киради.
Кўпинча адсорбцион эгри чизиқ W=W(r) ги 3.1.б-расмдагидек чизилади,
унда энергетик (активацион) тўсиқ билан ажралган иккита минимум бор.
Бунда биринчи чуқурмас r= r
0
1
минимумни физик адсорбция деб аталади,
чуқурроқ r= r
0
1
минимумни кимёвий адсорбцияга тегишли деб ҳисобланади
25
( r
0
11
r
0
1
). Зарранинг А нуқтадан энергетик тўсиқ орқали В нуқтага ўтиши
зарранинг физик адсорбция ҳолатига ўтишини билдиради. Аммо, бундай
адсорбция эгри чизиғи бўлиши мумкин эмас. Физик ва кимёвий
адсорбциялар, албатта, системанинг икки турли электрон ҳолатини
ифодалайдиган икки турли адсорбцион минимумни ажратадиган энергетик
тўсиқ, 3.1.в-расмда кўрсатилганидек, икки адсорбцион эгри чизиқлар
кесишиши оқибатида вужудга келиши мумкин.
Энди хемосорбцияни қараб чиқамиз.
Системани даставвал қўзғатиш (фаоллаш) дан сўнг амалга ошадиган
адсорбцияни фаоллашган (активлашган) адсорбция дейилади, бунда муайян
энергия сарфланади.
Одатда кимёвий адсорбция фаоллашган адсорбция бўлади, аммо бу
зарурий шарт эмас.
Фаоллашган
адсорбция
кинетикаси
оддий
(фаоллашмаган)
адсорбцияникидан фарқ қилади. Оддий адсорбция жуда тез боради,
адсорбцион мувозанат амалда бир онда ўрнашади, температура қанча паст
бўлса, шунча тезроқ юз беради. Фаоллашган адсорбция хамда мувозанат
секин ўрнашади, адсорбция тезлигини ўлчаш мумкин, температура қанча
юқори бўлса, бу тезлик шунча катта. Иситиш адсорбцияни тезлаштиради.
Адсорбция жараёни бошида, (3.3.) ва (3.4.) ифодага мувофиқ,
адсорбция тезлиги учун
P
MkT
sN
dt
dN
2
*
(3.18)
муносабат ўринлидир. χ кўпайтувчи газдан адсорбцион марказга ўтган
молекуланинг
шу
марказда
махкамланиб
қолишилиги
эхтимолини
ифодалайди. Фаоллашган ва оддий адсорбциялар фарқи χ кўпайтувчи
кўринишига боғлиқ. Оддий адсорбция ҳолида χ коэффицент температурага
боғлиқ эмас ва χ =1.
Демак, оддий адсорбция тезлиги температура ошганида секин камайиб
боради. Фаоллашган адсорбция ҳолда
χ~ехр(-Е/кТ) (3.19)
деб фараз қилинади, бунда Е-фаоллаш энергияси. Демак, Т ортганда
фаоллашган адсорбция тезлиги жуда тез экспоненциал ортиб боради. Одатда
фаоллаш тўсиғи тушунчаси киритилиб, унинг баландлиги Е га тенг бўлади.
Фаоллаш тўсиғининг табиати қандай?
Фаоллаш тўсиғи молекула адсорбцияси унинг атомларга ёки
радикалларга парчаланиши ҳолида вужудга келади. Бу масала хидроген
молекуласи Н
2
нинг иккита Н атомга ажралиши мисолида кўриб чиқилган.
Умумий ҳолда
N*~е
-Е
1
/кТ
, χ ~е
-Е
2
/кТ
(3.20)
Фаоллаш энергияси Е=Е
1
+Е
2
26
Фаоллаш тўсиғи физик ва кимёвий адсорбция (хемосорбция)
ҳолларида вужудга келиши мумкин.
Do'stlaringiz bilan baham: |