А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet64/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

U L = I 2 ' X L
билан компенсация килинади, у холда
^2 
U^
L
ёки
U2 = E 2 — I~R2 - 1~ХЦ
(5.10)
Салг ишлаш режими учун чизилган вектор диаграммани 
( 5 . 5 - раем) асос диаграмма хисоблаб, унга (5.9) ва (5.10) тенг- 
ламалар ёрдамида трансформаторнннг нагрузка режимидаги 
вектор диаграммасини кушиб курамиз ( 5 . 7 - раем).
Нагрузкани актив-индуктив характерга эга десак, ток / 2 
ЭЮК Е 2 га нисбатан фаза буйича 3 бурчакка кечикади. Энди 
кучланиш U 2 векторини (5.10) ифодага биноан аниклаш учун 
вектор j.l X L ни вектор Е 2 нинг охирги учидан ток / га пер­
пендикуляр равишда чизамиз. Чунки иккиламчи чулгамдаги 
кучланишнинг индуктив пасаюви ток / 2 дан 90° га илгарилаб 
келади. Сунгра кучланишнинг актив пасаюви У2/?2 ни ток У2 
билан бир хил йуналишда У.X L га перпендикуляр килиб жой-
лаштирамиз. Вектор 1 М 2 нинг бошланишини Е\ ва I2X L век- 
торларнинг охирги учлари билан бирлаштириб иккиламчи ч у л ­
гамдаги кучланишнинг тула ичк и пасаюви вектори / 2г 2 ни ва 
координата боши О нукта билан бирлаштириб, кучланиш U2 
ни аниклаймиз Ток / 2 билан кучланиш U 2 орасида фаза сил- 
жиш бурчаги <р2 *осил булади. Агар Г2 = — / 2 десак, (5.9) ифо­
дадан /, ни аниклаймиз. Кучланиш U x ток /, дан ср, бурчакка 
илгарилаб келади, аммо ?, бурчак ф, бурчакдан катта. Век- 
торлар диаграммасидан куриниб турибдики, / 2 нинг ортиши 
билан 7, хам ортиб, ?, тобора кичраймокда. Демак, трансфор- 
маторнинг кувват коэффициенти cos <р0 дан то cos
тиши мумкин.
Трансформаторнннг уз-узидан ростланиш хусусияти факат 
номинал нагрузка доирасида уринлидир. Бошка холларда / 2 
нинг магнитсизлаш таъсири ортиб кетади.
1^исца тут ашу в 
режими.
Бу режимда иккиламчи чулгам 
учлари узаро туташиб, ташки каршилик z2„==0 булади. Транс­
форматор учун бундай режим номакбул режим хисобланади. 
Бунда иккиламчи, шунингдек бирламчи ток номиналидан 18— 
20 марта ортиб кетади. Бу ^одисага йул куйиб булмайди. 
Шунинг учун реал шароитларда трансформаторни киска тута-
92
www.ziyouz.com kutubxonasi


шув токидан еаклаш максадида автоматик ажраткичлар урна- 
тилади. Трансформаторларни лаборатория шароитида текши- 
риш учун 
„киска тут а шу в14 пасайтирилган кучланишларда 
амалга ошиирилади.
5.4. 
ТРАНСФОРМАТОРНИ САЛТ ИШЛАШ ВА КИСКА 
ТУТАШУВ Р Е Ж И М Л А Р И Д А ИШЛАТИШ Т А Ж Р И Б А Л А Р И
Салт ишлаш тажрибасини утказишдан максад трансформа­
торнинг пулат узагида магнит майдони хосил килиш учун 
сарф буладиган кувват иерофи Р п ни ва трансформаторнинг 
трансформация коэффициенти k ни аниклашдир. Трансформа­
торнинг салт ишлаш тажрибасини утказиш схемаси 5 . 8 - раемда 
курсатилган. Бирламчи чулгамга уланган улчаш асбоблари ё р ­
дамида трансформаторнинг салт ишлаш вакгидаги токи /0 ва 
Куввати Р 0 хамда кучланиш U,0 аникланади. Тажриба вакти- 
да £/,0 =
„ом булиши керак. Иккиламчи чулгам учларига 
уланган вольтметр ёрдамида кучланиш U 2 =*UM аникланади. 
Ток / 2 = 0. Салт ишлаш вактидаги ваттметр курсатган кувват 
иерофи:
РоРп + А> • R\.
Мис чулгамларининг кизиши салт ишлаш токининг /§ /?, =
== ( 0 , 0 5 ■ R r киймати билан чеклангани учун, ундаги кув­
ват иерофини Р м = / о* 
~ 0 дейиш мумкин. У холда Р 0 — 
= Р П булади.
Олинган маълумотлар буйича трансформаторнингтрансфор­
мация коэффициенти ^ = 
ни ва салт ишлаш вактидаги 
параметрларини аниклаш мумкин:
Л , . - 4 ;
Х ы = V Zf 0 — Aff0.

4
Агар бирламчи чулгамга бериладиган кучланиш 0 дан Ut ном 
гача орттира борилса, 
пулатдаги кувват иерофининг кучла- 
нишга богликлигини куриш мумкин. Бу богланиш квадратик 
булиб, унга мос график 5 . 9 - раемда курсатилган.
Трансформатор номинал нагрузка билан ишлаганда унинг
93
www.ziyouz.com kutubxonasi


U,
ф 
\
,____
чулгамларидан номинал ток утиб, 
чулгамлар кизийди. 
Келтирил­
ган кувват бир кисмининг иссик­
лик тарзида атроф-мудитга тар- 
калиши мис чулгамлардаги к у в­
ват иерофи Р и дейилади, уни 
трансформаторнинг киск.а тута- 
шув режимида ишлаш тажриба- 
сидан 
15.10-расм) 
аникланади.
Схемадан куринадики, трансфор­
маторнинг иккиламчи чулгами амперметр Л2 оркали кис к ат у-
') аштирилган.
Тажриба вактида бирламчи чулгамга потенциометр П ё р ­
дамида иккала чулгамдан хам номинал ток,лар (/, = /, ном; / 2 — 
= 4 ном) утадиган даражчда пасайтирилган кучланиш бери­
лади. Бу кучланиш трансформаторнинг киска туташув кучла­
ниши

1
0- р а е м .
U .) дейилади:
К
100
.
Киск.а туташув кучланиши тоансформатор номинал кучла- 
нишининг кичик улушини 
) ташкил этгани учун
пулат узакдаги кувват иерофи Р п ~ 0 дейиш мумкин У хо л­
да киска туташув пайтида ваттметр курсатган кувват Р  
мис 
чулгамларнинг кизишига сарф булган кувват иерофи Ям га 
тенг булади, яъни
Р = р  + / 2 . я  - 0 + Р = Р .
к 
п 1 
1 н 


м 
м
Тажрибадан олинган маълумотлар буйича 
нинг киска туташув параметрларини аниклаш 
U..
трансформатор-
мумкин:
А
Р
п — _Л . 
- 2 ’
1 11
и..

я ? •
Чк
Агар киска туташув кучланиши £/.  0,05 О л ном = 0,05 Е г 
эканлигини дамда нормал долатда Е х =  4,44/ге;1Ф /л булишини 
^исобга олсак, у долда киска туташув пайтидаги магнит оки­
ми
Е  = 0 , 0 5 ^ = A M f w x0  ;
Ф
0 . 0 5 £ ,
4, 44/да,
Демак, киска туташув пайтида 
магнит окими, шунингдек, маг­
нит индукцияси тахминан 20 мар­
та камаяди:

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish