А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet53/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

р

р
^
р
j
_ р

р
С
 

Д 
Г ДВ т Г 8С т Г СД
Qa = U А 
Q
b
= V B - I
s
Qc - U c . / c
Реактив цувват
Q
ab
= U AB
Q
b c
 
^ В С
Q
c
A = У СА
Sin С9д 
sin у в
sin с? „
АВ
‘ S l n
У
а
В
1вс " sin ср 
1
С А
Sm ? с 
а
Уч фазали занжирнинг реактив куввати алохида фазалар ре­
актив куввагларининг йигиндисига тенг, яъни
Qa ~ Q
a
+ QB + ®с 

= Q
ab
+ Q
bc
+
C A
71
www.ziyouz.com kutubxonasi


'Гула кувват
S A
= 1 
Р А
+
s B~ V P l + Q‘b
s c
= V
p
'!
c
+ Q%
S AB = V P \
b
+ Q 
s Bc = У P i c  + Q
'ic
S CA — V ' Р<:Л
+ Q c  
Уч фазали занжирнинг тула куввати
-
V PZ + Q1
СА
S - \ / p i + Ql
2. Нагрузка симметрик булганда
= I,
'А 
'И 
С
Ф 
= У В = У С ~
Р,
COS
ф
и .ф • cos ?Ф 
Q
a
=== Q в = Q c = 
з р Л
ф
ф
Sin сс
е л - з а
и Л
ф
• 
и
sin ?ф
А —  
— •S’c —
•Ьфв ^ ф * / ф
S , =
З Ь ф =
З ^ У ф / ф
^лв 
*
са
?
а з
= ? в с ~ У
с а
?ф 
P 
= Р 
= р  
= Р
АН 
В С
С А 
<3
^Ф " ^Ф 
^ л = = З Р ф
/,
ф
I Ф
= 3£Уф • / ф • cos срф
Q
ab
=
= ^ с д 1=1 ^Ф 
0 ф = ^ф • /ф • sin ср р
= 3 ^ ф =
з и Ф
’ уф ' sin ?ф
S’ 
— \
°ЛЙ — ° в с
\ л — ^Ф
U„.J
S A =  3 5 ф == 3£/ф
у ч б у р -
Истеъмолчи юлдуз усулида 1Л =  /ф ва U д = у г'3U£ 
чак усулида уланганда эса / л = V 3 / ф ва {У., = £Уф эканлигини 
дисобга олиб, актив, реактив ва тула кувватларни аниклаш- 
нинг куйидаги умумлашган формулаларини ёзиш мумкин:
Р  = У ъ и л / л cos фф;
Q = 1^3 £/л /л sin срф;
6 = |/ З^Ул / л.
Нагрузка каршиликларини юлдуз усулидан учбурчак ус у ­
лига ва аксинча утказиб улаш амалда учраб туради. Масалан, 
уч фазали электр печининг температурасини ростлаш макса- 
дида Л дан Y га утказиб уланади. Аммо бунда печнинг к у в ­
вати 3 марта камаяди. Агарда Y дан Л га утказиб уланса, 
печнинг куввати 3 марта ортади. Дакикатан хам, юлдуз у су ­
лида уланганда:
Urh 
Ul
www.ziyouz.com kutubxonasi


Учбурчак усулида уланганда эса
'-'ф 
^ = 3 .  
р
>
Р .  = 3^фл/ф4 - 9
и 2
4 - б о б. МАГНИТ ЗАНЖИРЛАРИ ВА
КУРИЛМАЛАР
ЭЛЕКТРОМАГНИТ
4.1. УМУМИИ Т У Ш У Н Ч А Л А Р
Магнит юритувчи кучлар (МЮК) таъсирида доеил булган 
магнит оким лари утишига мослашган ферро,маги и г материал- 
лар ва бош^а элементлар йигиндиси магнит занжирини таш­
кил этади.
Магнит занжирларидаги электромагнит жараёнларни МЮК, 
магнит окими, магнит майдонининг индукцияси ва кучланганли- 
ги каби тушунчалар билан изохланади. Маълумки, утказгич- 
дан ток утаётганда унинг атрофида магнит майдони хосил 6v- 
лади. Бу ток тугри чизикли йуналган булса, унинг магнит 
майдони кv ч чизикларининг йуналишини инглиз олими Макс­
велл тавсия эн ан унг парма цоидаси ёрдамида аниклаш му м ­
кин. Агар парманннг даракати утказгичдаги ток йуналиши б и­
лан мос тушса, у долда парма дастаси айланма даракатининг 
йуналиши магнит куч чизиклари йуналишини курсатади (4.1- 
расм).
Электр токини хосил килувчи магнит майдони магнит и н ­
дукцияси вектори (В) билан характерла­
нади. Бу вектор магнит майдони куч чи- 
зикларига уринма буйлаб йуналган булади 
ва у мазкур майдон интенсивлигини бил- 
дириб, унинг таъсир 
этиш йуналишини 
курсатади.
Берилган сирт оркали утган магнит 
куч чизиклари тУплами шу сирт оркали 
утувчи магнит, окими Ф дейилади. Магнит 
окими билан магниг индукцияси орасидаги 
богланиш куйидагича ифодаланади:
\ B d s = \ Bds  cos (В, ds). 
(4.1)

6
Магнит окими скаляр катталик булиб, 
мусбат ва манфий ншораларга эга булиши 
мумкин. Унинг ишораси В ва ds орасидаги 
оурчакка боглик булади
Индукцияси 
дамма 
нукталарида бир
73
www.ziyouz.com kutubxonasi


хил булган магнит майдони бир 
жинсли майдон дейилади. Бун ­
дай 
майдон 
учун (4.1) ифода 
куйидагича ёзилади:
Ф = В ■ S. 
(4.2)
57 системасида магнит индук­
цияси т е с л а (Тл), магнит оки­
ми эса в е б е р (Во) да улчана- 
ди.
Магнит майдони индукциядан 
гашкари, майдон к у ч л а н г а н л и -
4.2-раем. 
ги Н  билан дам характерланади.
Унинг улчов бнрлиги А/м 
Бу 
иккала катталик узаро куйидагича богланган:
В — 
р,а&
Н =  
а
&Н. 
(4 .3 )
Бу ерда: [х — мудитнинг нисбий магнит сингдирувчанлиги; jx0 =
-= 4 - 10—7 Гн/м — вакуумнинг (бушлик) магнит сиигдирувчан- 
лиги; {ia =
— мудитнинг^абсолют магнит сингдирувчанлиги.
Бир жинсли майдонда В ва Н  ларнинг йуналишлари узаро 
мос келади.
Магнит майдони кучланганлиги билан мазкур майдонни 
юзага келтирувчи токлар орасидаги муносабат тула ток кону- 
ни билан ифодаланади. Бу конунга асосан магнит майдони 
кучланганлигидан берк контур буйича олинган чизикли инте­
грал шу контурдаги тула токка тенг булади:
ф П а Т = У  /. 
(4.4)
Бирор берк контурдан утаётган токларнинг алгебраик йи- 
риндиси 
т у л а ток дейилади.
Масалан, оддий магнит занжири учун (4.2- раем) тула ток 
донуни куйидагича ёзилади:
j H d T  =
V /
М 2 -Г5.р = /Ц7,
бу ерда: г„р — ферро^агнит узакнинг уртача радиус»; I W  =
«= (j) H d l  = — занжирнинг магнит юритувчи кучи.
Электр ва магнит занжирларидаги катталиклар орасидаги 
ухшашликлар 2 - жадвалда курсатилган.

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish