А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в


С И Н Х Р О Н Б О Р Л А Н Г А Н И Н Д У К Ц И О Н



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet183/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

11.5. С И Н Х Р О Н Б О Р Л А Н Г А Н И Н Д У К Ц И О Н  
М А Ш И Н А Л А Р . С Е Л Ь С И Н Л А Р
Дистанцион (масофа да н туриб бошкариш) ва ку?атиш сис- 
темал арида механик рав и шд а узаро богланмаган иккита ук- 
нинг синхрон ёки синфаза бурилишини ёки ай л а н иши н и т а ъ ­
минлаш талаб килинади. Бурил иш бурчагини синхрон р а в и ш ­
да узат ишда 
сельсин
деб аталувчи индукцион ма шина ла рда н 
фойдаланилади. Машиналардан бири егакчи ук билан механик 
борланган булиб, д атч ик д е б аталади, иккинчиси эса етакла- 
нувчи у к билан борланган булиб кабул килгич дейилади. Сель- 
синларнинг куввати кичик булиб, асинхрон машиналар каби 
ясалади.
Д атч ик ни н г бирламчи чулгами, яъни уйготиш чулгами р о ­
торда жой л а шг ан булиб, узгарувчан ток манбаига уланади. 
Ик ки л а мч и
чулгам, яъни синхронлаш чулгами эса статор 
пазларига жой лаштирилади. Сельсинлар бир фазали ва уч ф а ­
зали, контакт х;алкэли ёки контакт халкасиз булади. Уйготиш 
чулгами статорда, синхронлаш чулгами эса роторда хам жой-
274
www.ziyouz.com kutubxonasi


с
J 1 .13- раем.
л аши ши мумкин. Ротор чулгами бир фазали булган сельсин- 
нинг схемаси 1 1 .13- раемда курсатилган. Агар уйготиш ч у л г а ­
ми узг ар ув ч ан ток тармогига уланса, ундан утаётган ток х о ­
сил килган пуль са ция ла ну в ч и магнит майдон куч чизиклари 
ротор ва статорнинг магнит у з а к л а р и оркали бирикади. Бунда 
с и н х р о н л а ш чулгамида роторнинг бурилиш бурчагига п ропор ­
ционал булг ан ЭЮК индукцияланади. Роторнинг б урил иши 
н ати жас ид а уйготиш чулгами билан синхронлаш чулгамининг 
х а р бир фазаси орасидаги узаро индуктивлик косинус конуни 
буйича текис у зг ара ди . Агар биринчи фаза да г и Э Ю К нинг ам­
плитуда кийматини курадиган булсак, унда 
А
чулга мн ин г уки 
уйготиш чулгамининг у к и билан устма-уст ту шг ан д а ЭЮК 
энг катта кийматга э ришади. Ротор а = 9 0 ° га бурилганда, я ъ ­
ни чулгамларнинг уклари узаро п ерп е н ди ку л яр б у л г а н д а
А 
фазадаги ЭЮК нолга тенг булади ( 1 1 . 1 4 - раем). Синхро н л овч и
фаза чулгамлари узаро 120° б урча к остида 
жой л ашг а н экан- 
лигини хисобга олиб, ЭЮК ларнинг э ффектив киймат и фода -
ларини ё з и ш и м и з мумкин:
Сельсинларнинг асосан икки хил: инд икато рл и ва трансформа- 
торли иш р еж им ла ри бор.
Ин д ик аторл и и ш р еж им и. Бу режим сельсин-кабул кил- 
гичнинг уки кичик ка рши л и к моменти хосил килувчи ( улчов
(11.13)
2 7 5
www.ziyouz.com kutubxonasi


а) 
д:
11. 14- ра е м.
асбоб стрелкаси) механизм билан юкл ан г ан д а бурчак с и л жи ш-
ларни уз ок масофал арг а у з а т и шд а к у л л а н и л а д и . И н д и к ат ор ли
р е ж и м д а иккита бир хил сельсин танланади, уларнинг уйго- 
тиш чулгамлари бир хил частотали ва 
куч л ан ишли манбага 
ул анад и. С е л ь си н- д ат чи к ва сель син- ка бул килгичнинг синх- 
рон ла ш чулг а мл ар и узаро алока линияси оркали уланади ( 1 1 1 5 -
расм,). Синхро нл аш ч улга ми к а р а ма - ка рш и уланади. Агар син-

\
3
L2

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish