А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в


асм.  жирлар учун векторлар  д и а г - Ult 4./- раем. 81



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet58/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

асм. 
жирлар учун векторлар 
д и а г -
Ult
4./- раем.
81
www.ziyouz.com kutubxonasi


раммаси ва комплекс усулни 

куллаш 
учун 
электр 
ва 
магнит катталиклар эквивалент 
синусоидалар билан алмашти- 
рилиши лозим. Маеалан, но­
сил у со и дал ток i нинг экви­
валент 
синусоидал 
таъсир 
этувчи киймати 
куйидагича 
аникланади:
/,=У
(48)
® 
4.8- раем.
Бу токнинг таъсирида зан­
жирда исроф булган актив кувват:
у
р  = 1 j' n i di. 
(4.9)

о
Эквивалент ток вектори ( /э) билан кучланиш вектори (U ) 
орасидаги фазалар силжиши (?) актив кУвват формуласидан 
аникланади:
Р  =  • / э • cos 
ср. 
(4.10)
Берилган занжирнинг вектор диаграммаси 4 . 8 - раемда к у р ­
сатилган.
Эквивалент синусоидал ток вектори (/э) ни иккита / а ва 
у, ташкил этувчиларга ажратиш мумкин ( 4 . 8 - раем). Бу таш­
кил этувчиларни актив (Уа) ва магнитловчи (/ ) токлар деймиз, 
чунки Уа нинг йуналиши U нинг йуналишига, Уч нинг йунали­
ши магнит окими вектори ( Ф ) нинг йуналишига мос келади.
Узгармас ва узгарувчан МЮК лар таъсиридаги магнит зан- 
жирларидан автоматикада ва бошкариш системаларида ишла- 
тиладиган электромагнит курнлмаларни тайёрлашда фойдала­
нилади.
4.5. Ф Е Р Р О Р Е З О Н Д Н С ХОДИСАСИ
Агар ферромагнит узакли галтак (чизикли булмаган индук­
тивлик) ва сигим узаро кетма-кет ёки параллел уланган бул­
са. улардан тузилган занжирларда маълум режимларда резо­
нанс ходисаси содир булади. Бу резонанс чизикли з анжирда­
ги резонанс ^одисаларидан фарк килади, чунки феррорезонанс 
^одисаси ферромагнит материалнинг хусусиятларига ва берил­
ган кучланишнинг катталигига боглик булади. Бунинг сабаби 
чизикли булмаган индуктивликнинг индуктивлиги ток ёки к у ч ­
ланишнинг кийматига караб узгаришидадир. Демак, занжир- 
га уланган кучланишнинг (ёки токнинг) кийматини узгартириш
6-2 9 2 0
81
www.ziyouz.com kutubxonasi


и
4.У- раем.
натижасида кетма-кет 
уланган 
занжирда 
1 ^ 1 — 1 и с\* 
парал­
лел уланган занжирда 
\ f L \ * = \ I c \ 
шартларни 
бажариш мумкин (4.9- 
расм). Бу шартларнинг 
бажарилити ферромаг­
нит узакли галтак ху- 
сусиятига боглик бул- 
ганлиги учун 
кетма- 
кет 
уланган з а нжир ­
даги ( 4 . 9 - раем, а) ре­
зонанс ходисаси кучланишлар феррорезонанси, параллел улан- 
гандагиси эса токлар феррорезонанси дейилади. Бу занжирлар- 
нинг вольт-ампер характеристикалари 4. 10- раемда курсатилган.
4 . 1 0 - раем, а да сикимдаги кучланиш U с занжирдаги тонка т уг ­
ри пропорционал узгаради, чунки бунда сигим параметрлари уз- 
гармасдир. Чизикли булмаган индуктивликдаги U L (i) богланиш 
эса ферромагнит материалнинг асосий магнитланиш эгри чизиги- 
га ухшаш узгаради. Агар кучланиш ва токларни эквивалент си- 
нусоидалар билан алмаштириб, занжирдаги иероф булган актив 
кувватни хисобга олмасак, у х;олда \ U \ = \ U L — U с \ булади. 
Бунга мос назарий U ( I )  характеристика штрих чизиклар билан 
курсатилган. Агар занжирда иероф булган актив кувватни хисоб­
га олсак, U (I) богланиш узлуксиз чизик билан курсатилган х а ­
рактеристика буйича узгаради. UL{1) билан Uc ( l ) характеристи­
калари кесишган /1 нуктада U L= U C булганлиги сабабли, бу 
нукта резонанс нуктаси дейилади. Характеристикаларга кура, 
занжирга берилган кучланиш U микдори секин-аста U 2 гача 
купайтирилиб борилса, ток У, кучланишлар U L ва U c киймат-
www.ziyouz.com kutubxonasi


лари хам ошиб боради ва занжир индуктив характерга эга 
булади, чунки UL — £УС > 0. Агар U узининг 
^ийматидан 
бироз оширилса, кучланишлар мувозанати бузилади, яъни U >
;> j U L — U с \ булади ва занжирдаги ток /, кийматга нисбатан 
бир неча марта катта булган / 2 микдорига сакраб утади. Бун­
да ток фазаси деярли 180° га узгаради ва у 
cufhm
характери- 
га эга булиб колади. Бу ходиса „фаза тунтарилиши4* деб ата­
лади. Токнинг сакраб узгариши эса реле ёки триггер эффекти 
деб аталади. Агар фаза тунтарилишидан сунг кучланиш (U) 
нинг кийматини ошириш давом эттирилса, кучланиш мувоза­
нати, яъни идеал холат U = I U L ~ U с | юзага келиб, занжир. 
даги ток кучланишга пропорционал равишда ошиб боради. 
Кучланиш (£7) нинг киймати U — U 1 дан бироз камайтирилса, 
кучланишлар мувозанати яна бузилиб, иккинчи марта фаза 
тунтарилиши содир булади. Натижада токнинг киймати /д дан 
сакраб, / 3 гача камаяди.
Феррорезонанс ходисаси содир буладиган занжирлардан 
кучланиш ва ток стабилизаторларини ясашда фойдаланилади. 
Масалан, 4.9- раем, а д ги занжирни кучланиш стабилизатори 
сифатида ишлатиш мумкин. Стабилизаторнинг кириш кучлани­
ши U булганда, чикиш кучланиши U L булади. 4 . 10 - раем, а 
даги характеристикалардан шуни аниклаш мумкин 
агар 1~> 
> / А булса, занжирнинг кириш кисмидаги кучланишнинг уз- 
гариши (AU) га нисбатан унинг чикишидаги кучланишнинг 
узгариши ( Ш/_) анча кичикдир. Демак, бу занжир / > / А ре- 
жимида кучланишлар стабилизатори сифатида ишлатилиши 
мумкин.
4.8. МАГНИТ КУЧ А ИТ И Р Г И Ч 
J I
А Р
Узгармас ва узгарувчан МЮК лар таъсиридаги магнит зан- 
жирларидан кучайтиргичлар яратиш учун фойдаланиш мумкин. 
Масалан, оддий магнит кучайтиргични куриб чикайлик (4.11- 
расм). Бу кучайтиргичнинг кириш токини бошкариш токи / б, 
чикиш кисмидаги токни нагрузка токи / н деб белгилайлик. 
Нагрузкадаги токнинг кувватини бошкариш токи / 6 ёрдамида 
узгартириш мумкин. Агар занжирнинг чикиш ки смидаги т о к­
нинг кийматини эквивалент синусоидал билан алмаштирсак, у 
холда
о 
и 
7» 
,2 ° , /71 ------— -
( 4- П)

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish