А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)


R
Демак, кучланишлар резонанси актив каршилиги унча кат­
та булмаган занжирларда яккол билиниб туради. Кучланиш­
лар резонанси аввалдан хисобга олинмаса, резонанс пайтида 
юзага келган кучланишлар электр курилмаларининг изоляция- 
си ва умуман ишига путур етказади.
Резонанс пайтида занжирнинг реактив куввати нолга тенг, 
яъни Q = Q l — Qc = U l ' I — U c
' 1
 — O булади, чунки Ul^=Uc*
www.ziyouz.com kutubxonasi


U. U
r
 M
l
,
U
l
Uo=U
f - 0 
U
l
 -Ur
О
2)
2.19- раем.
Бундай занжирнинг тула куввати унинг актив 
ц у в в а т и г а
тенг- 
лашади, яъни S = У
= Р. Демак, резонанс пяйтида си- 
гимдаги электр майдони энергияси индуктивликдаги магнит 
майдони энергиясига даврий равишда утиб туради ва, аксинча, 
актив каршиликдаги энергия истеъмоли эса манбадан тулди- 
риб турилади.
Резонанс х°Дисасини манба кучланишининг частотасини, 
индуктивликни ёки конденсаторнинг 
сигимини узгартириш 
билан юзага келтириш мумкин.
Кучланишлар резонанси ходисасидан радиотехникада кеиг 
фойдаланилгани учун, бундай электр занжири к ет ма - ке т 
тебраниш, к онту ра дейилади. Чунки иккала реактив карши­
лик частотага боглик:
X =  шL = 2r.fL ва Х с =  

1

2r. f С .
Агар L ва С иараметрлардан бири узгарувчан килиб олин- 
са, у холда контурни исталган частотада резонансга созлаш 
мумкин. Бу частота резонанс частотаси. дейилади ва / 0 би­
лан белгиланади. X = Х с  шартидан 2 ^ f 0L —
nf0C
, у хол
да резонанс частотаси / 0 = ------
2 г /
l
C
L ва С ли контурни кучланиш частотаси резонанс часто- 
тасига тенг булган контургн улаганда контурдаги ток актив 
каршилик билан чегараланиб, узининг бошка частоталарга нис­
батан юкори кийматига эришади (2. 19-раем, в).
2.12. Т О К Л А Р Р Е З О Н А НС И
Токлар резонанси ^одисаси R (g), L, С элементлари узаро 
параллел уланган узгарувчан ток занжирида юзага келади
60
www.ziyouz.com kutubxonasi


(2.17- раем, а). Бунинг учун реактив элементларнинг утказув- 
чанликлари узаро тенг [bL= b c )  булиши керак 
У долда занжирдаги ток Ом конунига биноан
/==£/• 
g* + {bL —b c )'2 = U - g .
Демак, резонанс пайтида занжирдаги ток актив утказувчанлик 
билан чекланиб, узининг минимал кийматига эришади ва к у ч ­
ланиш билан фаза буйича мос тушади (ср = 0).
З а н ж и р н и н г
резонанс холатига мос вектор диаграмма ва 
графиклар 2.20-раем, а ва б ларда курсатилган. Улардан к у­
ринадики, резонанс пайтида карама-карши фазада булган ре­
актив (резонанс) токлар //. ва узаро тенг булиб, бир-бир- 
ларини тула компенсациялайди Резонанс шарти (bi = bc ) га 
кура U bL — U ' b c %
демак U = 7с .
Реактив токлар узаро компенсациялаш ани туфайли зан­
жир актив характерга эга булиб, унинг кувват коэффициенти 
cos ср = 1 булади.
Резонанс пайтида реактив токлар II ва занжирдаги 
умумий ток / дан ( / = / g -\- /z.-j-/c ) бир канча катта булиши 
мумкин. Шунинг учун дам бу ходиса токлар резонанси деб 
аталади Мазкур реактив токларнинг катталиги реактив э л е ­
ментлар утказувчанликлари ^ ва Ьс нинг актив утказувчан­
лик g дан неча марта катталигига боглик. Бу куйидаги н и о
батлардан хам куриниб турибди:
t>i. __ о-ьс 
.. 
*4. _ Ьс 
U-g 
U-g 

g
Демак, токлар резонанси актив угказувчанлиги унча катта 
булмаган занжирларда содир булиши мумкин. Токлар резо­
нанси хам кучланишлар резонанси каби учта усул билан юзага 
келгирилиши мумкин.
Токлар резонансига мосланган контурдаги ток ( / = / g ) ре­
зонанс частотада бошка частоталарга нисбатан минимал кий­
матга эришади (2.20-раем, в).
Токлар резонансида манбадан келаётган энергия занжирда 
сарф булаётган актив энергиянигина коплаб, занжирни улаш 
лахзаси L ва С элемецтларида эришилган токлар билан резо­
нанс тебранишларни ушлаб туриш учун хизмат килади.
Саноатдаги асосий истеъмолчилар актив-индуктив харак­
терга эга булгани учун индуктив реактив кувватни камай- 
тириб, тармоцнинг кувват коэрфициентини ошириш мацеадида 
истеъмолчига конденсаторлар батареяси уланади. Конденсатор­
лар батареясининг реактив сигим куввати, курилманинг реак­
тив индуктив кувватини кисман компенсациялаб, истеъмол­
чидан тармокк^ цайтариладиган умумий реактив кувватнинг 
миадорини ва таъсирини камайтиришга ёрдам беради, яъни
Q = Q
l
— Q
c

61
www.ziyouz.com kutubxonasi


2.20- раем.
Натижада курилманинг (шунингдек цех ва корхонанинг) к у в ­
ват коэффициецти ошиб, узатиш симларидаги ток ва линия- 
даги кувват иерофи хамда манба тула кувватининг камайтири- 
лишига имкон булади.

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish