А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в


R 3 карши-  лигидан олинувчи узгармас к у ч л а н ишда н фойда ланилади. Трап-  зисторл ар ( V



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet292/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   288   289   290   291   292   293   294   295   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

R 3
карши
лигидан олинувчи узгармас к у ч л а н ишда н фойда ланилади. Трап- 
зисторл ар ( 
2
ва V I 3) нинг база-эмиттер нормал к у ч л а н иш -
ларини 
R 3
ва 
R 3
к а рши ли кл а р таъ ми нл аб беради. Транзистор 
У Т Л
нинг осойишталик режимини 
R x
ва 
R 2
кучланиш булгич 
ва 
/? э1
к а рши ли кл а р таъминлайди.
R

R a2
за 
/?э3
ц аршиликлар ток буйича манфий тес кари 
бог ла нишни >;осил килиб, 
кучайтиргич 
нолининг к учишини 
камайтиради. Кучайтиргич нолининг куч и ши деб чикиш сиг- 
нали кириш сигналига боглик булмаган у зг ари ши га айтилади. 
Кучишнинг асосий сабаби манба кучланишининг, а троф- мухит- 
нинг харорати ва схема парамег рларининг у з г а р ишидир.
Ку- 
чиш кучланиши сигнал ку ч л ан иши билан т енглашиб сигнал* 
нинг анча бузилишига олиб келиши мумкин. Ноль куч и ши ни
камайтириш максадида парал л ел - б ал а нс ёки д и ф ф е р е н ц и а л
ка ск а да ар да н фойда ланилади.
Икки сигнал фаркини кучайтирувчи цурилма д и ффе р е нц и ­
а л ку ча й тир г ич  део аталади. Чикишдаги сигнал хар бир ки-
432
www.ziyouz.com kutubxonasi


-Ек

.5-1- раем.
15.55- р а е м .
риш сигналига эмас, балки уларнинг айирмасига богликдир. Энг 
оддий дифференциал кучайтиргич умумий эмиттер царшилик 
уланган иккига бир хил транзистор асосила цурилади (15.55- 
расм) 
Кириш кучланишлари транзисторлар (I/ 7 , ва 
V T 2)
нинг 
база-эмигтер утишига берилади. Бу к уч л ан ишла рн ин г айирма- 
си бир неча милливольтдан ортмаса, кучайтиргич ВАХ нинг 
чизикли кисмида ишлайди. Унинг кучайтириш коэффициенти 
100 га якиидир. Чикиш кисмалари Г ва 2' дан чикиш кучла- 
ниши олинади. Кучайтиргичнинг узатиш коэффициенти:
* W ' 2'
и  К1
ук и р
1
СУки р
Кучайтиргичларда бир хил транзисторларни топиш ж у д а ки- 
йин. Шу сабабдан микросхема асосида тузилган дифференциал 
кучайтиргич каскадларидан фойдаланилади. К118УЛ1 
шундай 
с хемаларнинг намунаси була олади. Узгармас ток кучайтир- 
гичлари асосида турли математик операцияларни бажа р увч и 
операцион кучайтиргичлар куриш му м кин. Операцион кучай- 
тиргичляр (ОК) юкори кучайтириш коэффициенти, катта к и ­
риш ва кичик чикиш каршилиги билан характерланади. ОК
г
ь

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   288   289   290   291   292   293   294   295   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish