А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в


ф а к а т камайтирили-  и жн и курсатиш мумкин. 15



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet282/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   278   279   280   281   282   283   284   285   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

ф а к а т
камайтирили- 
и жн и курсатиш мумкин.
15.<8- раем.
4 . U
www.ziyouz.com kutubxonasi


1 5 .1 0 . К У Ч А Й Т И Р Г И Ч Л А Р
Автоматик 
б о ш к а р и ш
системалари, 
радиотехника, 
р а д ио ­
локация 
ва 
бошка системаларда кичик кувватли сигналларни 
куч айтириш учун кучайтиргичлардан фойда ланилади 
К и ч и к  
кувватли узгарувчан сигналнинг п г раме трла рини бузмасдан 
доимий кучланиш манбаининг ^уввати хисобига кучайтириб 
б ер ув чи курилма кучайтиргич деб аталади.
Кучайтиргич курилмаси кучайтирувчи элемент, резистор,
конденсатор, чикиш занжирида ги доимий 
куч л ан иш 
манбаи 
Хамда истеъмолчидан иборат. Битта куч ай ти рувч и элементи 
булган з а н жи р каскад деб аталади. Кучайтирувчи элемент си- 
фаткда цандай элемент ишлагилишига 
караб кучайтирг ичлар 
электрон, магнитли ва бошка хилларга булинади. Иш режи- 
мига кура улар чизикли ва ночизикли кучайтиргичларга б у ­
линади Чизикли иш режимида ишловчи кучайтиргичлар к и ­
риш сигналини унинг шаклини узгартирмасдан кучайтириб бе- 
ради. Чизикли булмаган иш режимида ишловчи кучайтиргич- 
ларда эса кириш сигнали маълум цийматга эришганидан сунг 
чикишдаги сигнал узгармайди.
Чизикли режим па ишлайдиган кучайтпргичларнинг асосий 
характеристикаси амплитуда частота х а р а к т е р н о и к а с и (АЧХ) 
дир. Ушбу характеристика кучланиш буйича кучайтириш ко- 
эффициентининг модули часготага кандай богликлигини кур- 
сатади. АЧХ сига кура чизикли кучайтиргичлар товуш часто- 
талар кучайтиргичи 
(ТЧК), 
куйи 
частоталар кучайтиргичи 
( КЧК) , юкори частоталар кучайтиргичи (ЮЧК), секин у з г а р у в ­
чан сигнал кучайтиргичи ёки узгармас ток кучайтиргичи (УТК) 
ва б о шкаларг а булинади.
Хозирги вактда 
энг 
кенг 
т а р ц а л г а н
куч айтирг ич л ард а к у ­
чайтирувчи элемент сифатида икни 
кутбли ёки бир кутбли 
транзисторлар 
ишлатилади. Кучайтириш куйидагича амалга 
оширила ди. Б о ш к ар ил ад иг ан
э л е м е н т
(транзистор) нинг кириш 
зан жи ри га кириш сигналининг кучланиши (//кнр) берилади Бу 
кучланиш таъсирида кириш з анжирида кириш токи х о с т б у ­
лади. Бу кичик кириш токи чикиш занжиридаг и т окд а у з ­
гарувчан ташкил этувчини хамда бошка риладиг ан элементнинг 
чикиш занжирида кириш з анжирида ги к уч л ан ишда н анча кат- 
та булган узгарувчан кучланишни ^осил килади. 
Б о ш к а р и л а ­
диган элементнинг кириш з анжирида ги токнинг чикиш зан- 
жиридаги токка таъсири канча катта булса, кучайтириш хусу- 
сияти шунча кучлирок булади. Бундам ташкари, чикиш токи- 
нинг чикиш кучланишиг а таъсири канча катта булса (яъни /?и 
катта), кучайтириш шунча кучл ир ок булади.
15. 4 9 -расмда умумий эмиттерли ( УЭ) кучайтириш каска- 
дининг схемаси х;амда кириш ва чикиш характеристикалари 
к у рс ати лг ан. Кучайтириш каскадлари УЭ, УБ, УК схемалар 
буйича йигилади. Умумий коллекторли (УК) схема ток ва кув- 
ват буйича кучайтириш имкониятига эга. Бунда К и < 1. Схе-

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   278   279   280   281   282   283   284   285   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish