А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet202/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   198   199   200   201   202   203   204   205   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

3
, магнит утказгич 5, кайтарувчи п ружи на 
4
, нормал очик 
контактлар 
6
ва магните из узакча 7 дан иборат. Эл е ктромаг ­
нит чулрамидан узгармас ёки узгарувчан ток утганда якорни 
тортувчи электромагнит куч в у жу д г а келади. Бу вактда ка й­
тарувчи пружина тескари таъсир курсагувчи момент хосил к и ­
лади. Кузгалувчян контакт ясси контакт пружина 
8
оркали 
якорга ма хкамла шан. Электромагнит чулгами бошкариш з а н -
www.ziyouz.com kutubxonasi


т$77
12.
i / - р а е м .
жи рининг бир кисми булса, контактлар эса и жрочи з а н жи р-
нинг бир кисмидир.
Электромагнит ч улг а ми да н ток окиб утганда 
магнит май­
дони в у ж у дг а келади. Майдоннинг магнит окими узак, магнит 
ут ка зг ич ^а м а а я к орь оркали туташади ва якорни уз а к ка тор- 
т а д и. Бу вактда уз а к ка ма^камланган 
кузг а лув ч ан контакт 
к узг а лмас ко н так тг а уланади. Н а т и ж а д а ижр оч и з ан жи рд а 
контактлар уланади ва и ж р о ч и механизм ишга туша ди. Кон ­
т а к т п р ужи на 
8
босим ^осил килиб, контактлар 
6
нинг ишонч- 
л и уланишини таъминлаш учун хизмат килади. Эл ектромаг нит 
чулг а мида кучланиш ёки ток узил га нда реленинг як о ри кай- 
тарувчи пружина 
4
таъсирида нормал (дастлабки) холатга кай­
тади ва ко н та к тл ар
6
а ж р а л а д и . Якорнинг паст томонидаги 
магнитсиз у з а к ч а / ч улг амдаг и ток узилганда якорнинг узак- 
д а н осой ажрал ишин н таъминлаш у ч у н хизмат килади. Бунда 
ко лд ик магнетизм таъсир!) кескин камаяди. Р елелар тузили- 
шига караб бир нечта уланувчи ва узи л увч и контактларга эга 
б у л и ш и мумкин.
К у р иб чикилган э лектромагнит релени оралик реле, баъзи 
х о л л а кучланиш релеси деб юритилади. У максимал ва мини­
мал к уч л ан иш релела риг а булинади.
Максимал к уч ла ни ш релеси 
шундай ростланадики, агар 
к у ч ла н иш номинал, яъни белгиланган книматдан ошиб кете а, у 
б илан боглик чулгам токи ^ам ошади. На тиж а д а магнит оки-
www.ziyouz.com kutubxonasi


электр 
курилмани
ми ошиб, якорни узакка торта- 
ди. Бунда реленннг нормал ёпик 
контактлари узилиб, химоя к и ­
линаётган 
электр 
курилмани 
узишга автоматик холда ахборот 
беради.
Минимал 
кучланиш релеси- 
нинг нормал ёпик контакти но­
минал кучланишда очик булади.
Агар 
кучланиш 
белгиланган 
кийматдан камайса, реле ч у л г а ­
мидаги ток 
ва магнит окими 
камаяди. Бу оким я копни 
тор- 
тиб туролмайди. Н а т и ж а д а якорь 
узакдан узоклашади ва цормал 
ёпик контакт уланиб, ^имоя килинаётган 
уз и шг а ахборот беради.
Оралик реле номинал кучланишда ишлайди. Унинг контакт­
л ар и бир неча ампер ток кучига мул жа лл а на ди.
Максимал ток релеси электр двигателларни ва бошка э ле ктр 
курилмаларни киска туташув токларидан химоя килиш учун 
хизмаг к илади ( 12. 18- раем). Реленннг чулгами / химоялана- 
ётган занжир билан ке тма- кет уланади, шунинг учун ундан 
э лектр двигатель ёки бошка курилманинг иш токи окиб у т а ­
ди. Реле чулгамининг каршилиги кичик булиши учун, у йугон 
симдан кам урамли килиб ясалади. Ток хосил килган магнит 
оким узак 7, магнит утказгич 
6
ва якорь 
4
буйича туташади.
Р е л е чулгамидан номинал токдан икки-уч марта катта ток ут- 
ганда, яъни 
I
= (2 4 3) / ном да в у ж у дг а келган электромагнит 
куч 
Еэ = I W
п ружина 
5
нинг ка йипщоклик кучи 
Г п
дан ки­
чик булади. Бу вактда якорь узакка тортилмайди, 
натижада 
к онтакт 
3
уланган, контакт 2 эса уланмаган х о лд а булади.
Агар электр зан жи ри да киска туташув содир булса, занжир 
токи номинал кийматдан бир неча 
марта катта булади.
Бу 
в актда в у ж у дг а келган электромагнит куч >;аддаи танщари 
катта булганлиги учун пружина 
5
нинг каршилик кучини ен- 
гиб, якорь 
4
ни у з а к 7 га тортади. Бунда контакт 
3
узилади,
контакт 2 эса уланади. Реленинг 
3
контакти контактор ёки 
бошка аппаратнинг б ошка риш занжнрига уланган. 
Шунинг 
у чун контакт 
3
нинг узилиши контактор ёки бошка аппарат 
ё рд ам ид а электр двигателни ёки бошка электр курилмани электр 
манбаидан узади.
Максимал ток релесининг ишлаб кетиш токини п ружина 
5 
ни таранглаш билан ростлаш мумкин. Одатда, ишлаб кетиш 
токи / и = (2 -f 3 ) / юм оралиг ида танланади. Чулг амда катта т о к ­
нинг пайдо булишидан контакт 
3
нинг узилишигача кетган 
вакт 0,05 — 0,30 с б\ либ, реленинг 
ишлаб кетиш вацт:’
деб 
аталади. Токнинг киймати канча катта булса, ишлаб кетиш

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   198   199   200   201   202   203   204   205   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish