А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев



Download 14,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/198
Sana23.02.2022
Hajmi14,03 Mb.
#129746
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   198
Bog'liq
Noorganik materiallar kimyoviy texnologiyasi (A.Ismatov va b.)

f h i u t h h
 
куритиш ; 
1 0 )
хом 
гиш тни п и ш и ри ш ; 
1 1 )
пиш ган 
р и ш т н и
 
сортларга ажратиш; 
1 2 )
тайёр м а\су- 
лотни омборга жойлаш. .
Хом 
р и ш т н и
 
пишириш жуда масъулиятли жараён булиб, 
бу максадда туннель, газ камерали, айланма ва бош ка печ- 
лардан фойдаланилади. Хом гишт 1400—1-450°С да 120—455 
соат мобайнида пиширилади.
Печда температура ортган сари, гишт таркибидаги кол- 
д и к нам бугланади, органик моддалар куяди ва крем ний 
(IV) оксиди бир \олатдан иккинчи \олатга утади. Н атиж а­
да тридим ит минералларнинг нина, призма ва найзаси- 
мон кристаллари \о си л булади. О линган м а\сулотн и н г 
ф изик-м еханик курсаткичлари юкори булади, аммо п о­
лим орф турларнинг куплиги сабабли иссикдикни кескин 
узгариши окибатида у чидамсиз булиши мумкин.
Д инас гишти тайёрлаш учун мураккаб м аш ина ва ус- 
куналар талаб килинмайди, аммо уни пиш ириш жараёни 
узок давом этиши ва иш унуми паст булиш и сабабли бун­
дай гиштлар бир оз кимматга тушади.
Оловбардош углеродли ва оксидли гиш т тайёрлаш усу­
ли шамот ва динас гишти тайёрлаш усулидан ф ар к ки ла­
ди. Улар курук пресслаш усулида тайёрланади. М асалан, 
таркибида алюминий (III) оксид куп булган корунд бую­
ми тайёрлаш учун хом ашё, яъни альф а-глинозём модда­
си 1450—1600°С да куйдирилиш и, сунгра зарраларининг 
йириклиги 2—3 микронга тенг булгунча туйилиш и лозим. 
Ана шу кукунга озгина параф ин, смола, елим ёки п о л и ­
мер куш илади; шу аралаш м а курук пресслаш усулида 
колипланиб тегишли ш аклга киритилади. Хом м а\сулот 
махсус печларда 1700°С да пиш ирилади.
Агар корунддан ута калин деворчали ёки мураккаб ш акл­
ли буюм ясаладиган булса, у \о л д а куйдирилган альф а- 
глинозём кукунидан нам лик дараж аси 40—50 % булган 
шликер тайёрланиши керак. Ш ликер гипс ёки гилдан та й ­
ёрланган колипларга куйилади, коли п лардан оли н гач, 
юкори температурада пиш ирилади.
Бериллий оксиди асосида оловбардош буюмлар тайёр- 
лаш да таркибида бериллий (II) оксид куп булган табиий 
берилл минерали ишлатилади.
Кейинги йилларда оловбардош м атериалларнинг яна 
бир тури яратилди. Бу анча енгил, иссиклик-изоляция мате-
www.ziyouz.com kutubxonasi


риалидир (7- раем). Янги материал угга чидамлилиги ва 
кимёвий таркиби жихдтидан шамотли, каолинли ва юкори 
глинозёмли турларга ажралади.
Бу материалдан тайёрланади ган буюмларни ута енгил, 
говак ёки купиксим он хрлга келтириш нинг бир неча усу­
ли — ф и зикавий, кимёвий ва механикавий усуллари бор. 
Оловбардош буюм тайёрланадиган кориш ма (аралаш ма) 
га киздирганда парчаланиб газ \о си л киладиган бирорта 
органик ёки м инерал моддани кушиш ана шу усуллардан 
биридир. К аниф оль совуни, сапонин, киртиш елими, д о ­
лом ит, сульф ат ки слота, гипс ёки алю м и н и й кукуни 
кушилган аралаш м а усти ёп и к колипларда киздирилган- 
да, ажралиб чикаётган пуфакчалар кориш м ани купикла- 
тиб юборади. Н атижада буюм говак булиб колади. Ровак 
пластлардаги говакчалар бир-бири билан туташиб кета­
ди, купик пластларда эса улар ало\и д а-ало\и д а говаклар 
^олида булади.
Иккинчи усул шундан иборатки, кориш ма (аралаш - 
ма)га кокс, нефть кокси, антрацит, термоантрацит, тош - 
кумир, кипик, торф каби моддалар куш илади. Сунгра 
кориш м а пластик ёки ярим курук усулда прессланади , 
сунгра пиширилади. 500— 1000°С да мазкур органик модда­
лар куйиб кетади, улар урнида жуда куп майда говакчалар 
пайдо булади.
Бундай енгил вазнли ма^сулотлар оловбардош буюм­
ларнинг барча хусусиятларини узларида сакдаб колгани 
\олда иссикликни кам угказадилар ва айнан шу билан улар 
бошка оловбардош ма!ериаллардан уступ турадилар.

Download 14,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish