А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев


Тайёрлов усули ва куринишига кура ажратиш



Download 14,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/198
Sana23.02.2022
Hajmi14,03 Mb.
#129746
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   198
Bog'liq
Noorganik materiallar kimyoviy texnologiyasi (A.Ismatov va b.)

Тайёрлов усули ва куринишига кура ажратиш. 
Керамика 
ва ш иш а м а\сулотларини тайёрлаш усули ишлов бериш 
хили, структураси, каттик ва майда заррачаларнинг бир- 
бирига ёпиш иб колиш и, сирланганлиги, ю засининг кури- 
ниш и, ш акли ва улчами, утга чидамлилиги, кислотага 
бардошлилиги ва шунга ухшаш бошка факторлар асосида 
\а \\ кием, группа ва турларга булинади.
Тайёрлов усулига кура, масалан, барча утга чидамли 
м а\сулотлар ш ликер ёки эритмадан куйилган, пластик 
ф орм овка ки л и н ган , ярим курук прессланган, пластик 
булмаган кукунсимон массадан трамбовкаланган, 
tof
ж и н

си ва куйма блоклардан арраланган буюмларга ажралади. 
Термик ишлов бериш хил ига караб эса ушбу ма^сулотлар 
куйдирилмаган (монолит буюм), куйдирилган (шамот 
fhlli

ти) ва эритиб куйилган (дераза ойнаси) м а\сулотларга 
булинади.
М аш инасозлик керам икаси, шу жумладан, керам ик 
инструментал материаллар олиш технологиясида \ам тай ­
ёрлов усули ута муким булиб, технологиянинг энг мурак­
каб ва масъулиятли жараёнлардан бири \исобланади. Уларда 
тайёрлов усули, асосан уч турга ажралади. Биринчи 
усулда 
совук хдлатда пресслаш ва куйдириш оркали мах^улотни 
жипелаш содир булади. И ккинчи усул иссик пресслаш усу­
ли деб номланади. Учинчи усулда керамик кукун исси к 
изостатик пресслашга дучор булади. Техникада биринчи 
ва учинчи усулларнинг биргаликда ишлатилиши ва шу ор- 
качи тайёр бую мнинг хоссаларини тургун \олатга келти- 
риш х,ам маълум. И ккинчи ва учинчи усуллар биринчи со ­
вук колиплаш усулидан уларок катта тежамкорликка олиб 
келиши мумкин, чунки бу хдлатларда куритиш ва куйди­
риш жараёнларига му^тожлик колмайди.
К^уйида кукунлар оркали керакли керамика моддалари 
олиш буйича мавжуд усуллар хакида ф икр билдирилади. 
Энг куп таркалган усул печь синтези усули булиб, у ёп и к
www.ziyouz.com kutubxonasi


\аж м ли реакторларда олиб борилади. Иккинчи усул узи 
таркалувчан юкори температурали синтез булиб, у реак­
ция жараёнида экзотермик иссикликнинг \осил були ш и ­
га асосланган. Учинчи усул плазмали технология ёки плаз- 
макимё синтези номи билан аталади.
Ш иш а ма\сулотлари асосий жараёнлардан б и ри —ку- 
йиш усулига кура тортиб (чузиб) тайёрланган, прокат (п ро­
катка) килинган ва сайкал (полировка) берилган ш иш а- 
ларга ажратилади. Улар куйиш жараёнидаги ишлов бериш 
усулига кура, куйма бадиий безакланган, н акш лан ган 
силлик^анган, эмаль буёклар билан бадиий ишлов б ери л­
ган буюмлардан ташкил топган.
Синдириб курилган ю занинг куриниш и (структураси) 
буйича барча буюмлар иккига—майда тол ал и тузилиш га 
ва йирик толали тузилишга эга булган буюмларга аж рала­
ди. Бундай йусинда классиф икациялаш айникса нафис ва 
дагал керамика буюмлари учун хос. К^уйиш жараёнида кат­
ти к майда заррачаларнинг бир-бирига ёпиш иб колиш ига 
кура \ ш  буюмлар танаси тош котиб колган ва танаси говак- 
лиларга ажралади. Танаси говак буюмлар нур таъсирида 
ялтирамайди, юзаси хира ва ерсимон тусга эга булади. Т а ­
наси тош котиб колган буюмлар эса м уста\кам , ялти рок 
чиганоксимон юзага эга, очи к ва туташган говакларсиз- 
дир. Керамика буюмлари, ш унингдек, сирланган ва сир- 
ланмаган булишлари мумкин. Таш ки м у\ит таъсиридан 
сакланиш ва декоратив туе бериш учун буюмлар (м аса­
лан, сопол ва чинни, ички ва таш ки пардозлаш плитка- 
лари, юзали 
f h l i i t
ва канализация кувурлари) сир билан 
копланган.
Баъзи бир ^олатларда буюм ю засининг куриниш и, гео­
метрик шакл ва улчами \ам классиф икациялаш га сабабчи 
булади. Ю занинг табиатига кура барча ш иш а м а\сулотлар 
куйидаги группаларга булинади:
Яхлит юзали буюмлар (дераза, ой н а, плитка, ш иш а 
блоклар, раковина, ванна, кувур ва \о к а зо ); кия (ниш аб) 
юзали буюмлар (линза — ботик ойна); тулкин юзали буюм­
лар (томга ёпиладиган шиша, тарнов-ш иш а); накш юзали 
ш иш а буюмлар (шиша эш ик полотноси, биллур, гилам- 
мозаика плитаси); сертола юзали буюмлар (ш иш а тулдир- 
гич, иссиклик ва товушни изоляция килувчи ш иш а мато); 
армировкали юзага эга буюмлар (арм ировкаланган кури- 
лиш ш иш аси).
www.ziyouz.com kutubxonasi


Утга чидамли материаллар эса шакли ва улчамига кура 
«тугри» ва «клинли» нормал пи и т ва оддий, мураккаб, 
ута мураккаб ва йирик блокли шаклдор буюмларга ажра- 
тилади. Яна улар юкори температурага чидамлилик нуктаи 
назаридан \а м уч турга — утга бардошли (1850—2040 К). 
юь;ори утга бардошли (2040—2270 К) ва ута юкори утга 
бардошли (2270 К дан юкори) булиши мумкин.

Download 14,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish