А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев



Download 14,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet48/198
Sana23.02.2022
Hajmi14,03 Mb.
#129746
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   198
Bog'liq
Noorganik materiallar kimyoviy texnologiyasi (A.Ismatov va b.)

ул ч ам даги
булакларга кесилиб, улар яна 
прессга жунатилади. Бу кушимча операция 30—40 к г /с м 2 
босим таъсирида амалга оширилади. Прессдан чиккан хом 
гиштнинг сирти текис, бурчаклари тугри булади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Созтупрок,,
каолин
Майдалаш
I
Куритиш
i
Туйиш
I
Элаш
I
Бункер
4____
Оддий шамот, 
кумтупрок 
Майдалаш
Туйиш
I
Элаш
I
Бункер
___А
I
Тортиш
I
Аралаштириш
I
Яримкурук, пресслаш
I
Куритиш
I
Пишириш
I
Сархиллйш
I
ма\сулот омборига жунатиш
Тайёр
9-расм. Я р и м к у р у к усулда п р е сс л аш о р к ал и ш ам о т б у ю м л а р и и ш лаб
ч и к ар и ш тех н о л о ги к схем аси .
Оддий шаклдаги буюмлар яримкурук \о л д а пресслана- 
ди, мураккаб шаклдаги буюмлар учун пластик пресслаш 
усули кулланилади.
Крлипланган гишт (бую м)ни пиш ириш \а м мураккаб 
ва м у\им операция хисобланади. Крлипланган (пресслан- 
ган) буюмлар узунлиги 
120
м, эни 3 м ва баландлиги 
2,1
м 
булган туннель печларида юкори температурада п и ш и ри ­
лади. Бундай печга бир йула узунлиги 3 м ва огирлиги 14 т 
келадиган 40 та вагон жо булади. Буюмни 1350— 1400°С да 
40 соат давомида пиш ирилади.
Пиш ириш жараёнида (100—600°С да) бую м нинг тар­
кибидаги механик, гигроскопик ва кимёвий сув бугланиб, 
узида 1000°С ва ундан юкори температурада уч молекула 
алю м иний (III) оксид ва икки молекула крем ний (IV) 
оксид сакдаган муллит минерали хосил булади. М уллит
www.ziyouz.com kutubxonasi


оловбардош минералдир. Оловбардош муллит минерали- 
дан ясалган м а\сулотлар ажойиб хусусиятларга эга.
Туннель печлари корхоналарнинг энг кимматбахр ус- 
кунаси хисобланади. Ш ундай бир агрегатда суткасига 350 
тонна, йилига эса 130 м инг тоннагача оловбардош сифат- 
ли ма^сулот олиш мумкин.
Динас гишти ишлаб чикариш микдор жихдтидан ду- 
нёда шамотли гиштдан сунг иккинчи $финда туради. Одат­
да, бундай гиштлар учун хомашё сифатида таркибида 95 
% гача крем ний (IV) оксид булган табиий кварцитдан 
фойдаланилади. Кварцитлар ва улардан тайёрланган мах,- 
сулотлар кимёвий моддалар таъсирига чидамли булиб, ён- 
майди ва узида нам сакдамайди.
Динас гишти таркибига кирадиган компонентлардан 
яна бири, богловчи модда ва пластификатор-сульфатли 
спирт бардаси, о \а к сути ва бошкдлардир. Крришмага 0,2— 
2,5 % о \ак сути ва ундан камрок микдорда сульфатли-спирт 
бардаси кушилади. Бундан максад кориш м анинг пиш иш
температурасини пасайтириш ва унинг эластиклигини 
ошириш дир. П ластиф икатор молекулалари узаро таъсир- 
лаш иш и натижасида кварцит макромолекулалари орасига 
кириб, ораликдаги бушликдарни кенгайтирадилар ва квар­
цит заррачаларини ураб оладилар. Шу туфайли кварцит 
заррачаларининг узаро тортишув кучи камайиб, улар бир- 
бирларига нисбатан тез ва енгил хдракатлана бош лайди- 
лар.
Крриш мага кушиладиган богловчи модда ва пластифи- 
каторларнинг турини ва м икдорипи тугри тан лаш н и н г 
катта ахдмияти бор. Чунки буюмнинг ф изик-м еханик хос­
салари ва емирилмаслиги (пиш икдиги) куп жихатдан ана 
шунга боглик- Богловчи модда ва пластификаторлар кам 
учувчан, эриш температураси паст, хддсиз ва кварцитга 
яхши аралашадиган булиши керак.
Динас гишти ишлаб чикариш , асосан, куйидаги бос- 
кичлардан иборат: 
1
) кварцит, кварц ёки кумтупрокни 
кондан казиб олиш 
2
) хомашёни корхона складига та ­
шиш; 3) кварцит ёки кварцни майдалаш; 4) хомаш ёни 
туйиш; 5) кварцит кукунини элаб, йирик-майдалиги ж и- 
хдтидан ф ракцияларга ажратиш; 
6
) асосий ва куш имча 
ком понентларни дозалаш; 7) ком понентларни аралаш ти­
риш (кориш ма тайёрлаш ); 
8
) шихтани пресслаш; 9) хом
www.ziyouz.com kutubxonasi


динас 

Download 14,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish