А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев


Физик-механик курсаткичлар



Download 14,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/198
Sana23.02.2022
Hajmi14,03 Mb.
#129746
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   198
Bog'liq
Noorganik materiallar kimyoviy texnologiyasi (A.Ismatov va b.)

Физик-механик курсаткичлар
Каттик
фаянс
Ярим­
чинни
Санитария
чинниси
Сув шимувчанлиги, 
%
Хажмий огирлиги, кг/м3 
Сикилишдаги муста\камлик, М П а  
Эгилишдаги муста,\камлик, М П а
10-12
1920-1960
100
15-30
3 - 5
2000-2200
150-200
38 -4 0
0,2— 0,5 
2250-2300 
500 
7 0 -8 0
Шундай килиб нафис керамика ма\сулотларининг илк 
вакили сопол булиб, у жа^онда кенг таркалганлиги ва 
ишлаб чикариш технологиясининг чиннига нисбатан бироз 
соддалиги билан ажралиб туради. Сополдан тайёрланган 
буюмлар танасининг говаклиги билан ажралиб туради. 
Унинг синиги о к рангли ва говакли булиб, сирти шаф- 
фоф сир катлами билан копланган булади. Сирланмаса сув 
ютувчан булиб кол ад и.
Сунъий сопол буюмлари ишлаб чикаришнинг кискача 
тарихи. Сополсозлик кадимий санъат булиб, халк устала- 
ри уни асрлар давомида ривожлантириб келмокдалар. Ун­
дан санъат ва хужалик буюмлари ясалибгина колмай, у 
тарихий обидалар, замонавий уй-жойлар, иншоотлар ва 
хиёбонларга чирой бахш этмокда. Сополсозлик санъати мет­
ро станциялари пардозида хдм кулланила бошланди. Ж ум ­
ладан, Тошкент метрополитснининг «Ойбек», «Навоий» 
ва «Тошкент» станцияларига кириб келган киши узини 
куркам касрга киргандек \м с этади. Станция устунларида- 
ги кулолчилик намуналарида миллийлик, тарихийлик ва 
замонавийлик акс этган.
Инсон тупрокдан тайёрланган лойнинг ёпишкокдиги 
ва иссикдан котишини уз \аётида куп маротаба синаб кура­
ди. Бу эса уз навбатида сунъий сопол буюмларининг илк 
турларини ишлаб чикаришга олиб келди. Археологик казил- 
малардан олинган маълумотларга Караганда, аждодлари- 
миз тош асрининг охири — неолит давридаёк овкат пи- 
шириш, сув ва ичимликларни сакдашда тухумсимон ясси 
идишлардан фойдаланишган.
Сополсозликнинг пайдо булиши хунармандчиликнинг 
купгина турлари катори и н с о н н и н г куч м а н ч и л и к д а н
www.ziyouz.com kutubxonasi


утрокдашувга утишини таъминловчи омиллардан бири 
булди. Утроклашувлик омили уз навбатида сополсозлик- 
нинг ривожланишида му\им роль уйнаган.
Сопол идишлар ясашнинг илк бор технологияси, ай- 
никса, милоддан уч минг йил илгари табиий тошдан бронза 
(мис билан калай коти ш мае и) га угиш ва курол-аслахд, 
чарх ва колип сингари сунъий буюмларни инсоният том о­
нидан бронзадан ясаш мумкинлигини кашф этилиши асо­
сида ривожланди. Бу даврда сополнинг сифати, техник ва 
технологик курсаткичлари юкори погонага кутарилиб, 
шакли, безаклари ранг-баранг була бошлади.
Милодгача ва милодий I—VII аерларга келиб, халк, 
хужалиги, савдо-сотик ва \унарм андчилик янада ривож­
ланди, шулар катори кулолчилик \ам усди. Бу даврда бо- 
зор учун со п о л косалар, када^симон и д и ш л ар кунлаб 
ишлаб чикарилган. Аксарият бу иди ш ларн и н г сиртига 
кизил ёки бошка рангда кесакдан тайёрланган буёк бери- 
лар ёхуд накшланар эди. Идишлар иссиклик таъсирида узок 
вакт пиширилиши туфайли уларнинг сифати ошди, ш ак­
ли ихчамлашди ва хили купайди. Бу даврда сополсозлар уз 
ма\сулотларини турли хил шакл ва \аж мда махсус печ- 
ларда пиширишар эди.
Сополсозлик милодий I—X аерлар Узбекистон худуди- 
да гоят юксак тараккиёт даражасига кугарилади. Хусусан, 
IV—VI аерлар 0 \а н га р о н водийсининг Апартак ва Номуд- 
лиг районларида тилла, кумуш ва мис конларини узлаш­
тириш билан бир каторда, каолин тупрогини казиб олишга 
киришилди. Махаллий кулолсозлар кимматбахр хомашё 
асосида нозик дид билан ишланган сопол лаган, пиёла, 
коса, сиёхдон, чирок ва кузачаларни ишлаб чикара бош- 
лашди. Уларнинг юзаси кора, кук, сарик ва хрворанг булиб, 
уларда куш ва дарахт тасвирлари акс эттирилгани билан 
ажралиб туради.
Улкамиз тарихида урта аерларга оид сопол ёдгорликлари 
ичида Фаргона водийсининг Чует ва Далварзин, Сурхон- 
дарё вилоятининг Сополтепа ва Кучуктепа, Самарканднинг 
Афросиёб, Хоразм ва Тошкентнинг хунармандлар яшаган 
да\аларидан топилган амалий ашёларни куплаб учратиш 
мумкин. Бундай сопол идишлар узининг пишикпиги, накди- 
нинг бетакрорлиги, нафис ишлов берилганлиги билан ки­
шини лол колдиради. Сопол идишлар АКД], Англия, Фран­
www.ziyouz.com kutubxonasi


ция, Туркия, Греция, Миср музейларида маданиятимизнинг 
ноёб нусхалари сифатида намойиш этилмокда.
XIII асрда сополсозлик инкирозга юз тутди. Аммо Те- 
мурийлар давлатининг пайдо булиши ва тараккий этиши 
натижасида XIV—XVI асрларда сирли сопол буюмларини 
ишлаб чикдришга кайта асос солинди.
XX асрга келиб, Узбекистонда керамика мах^сулотла- 
рининг барча тури, шу жумладан, сополсозликнинг ри- 
вожланишига катта эътибор берилди. Республикамизнинг 
барча вилоятларида кулолчилик корхоналари барпо этил­
ди. Риждувон, Риштон, Хива, Самарканд, Шахрисабз ва 
Тошкентда мавжуд булган хунармандчилик устахоналари 
Кайта жихрзланди ва кенгайтирилди.

Download 14,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish