A deffektlar


Хусусий ёки фундаментла ёки зоналараро ютилиш. Бу



Download 0,74 Mb.
bet4/5
Sana02.04.2022
Hajmi0,74 Mb.
#525485
1   2   3   4   5
Bog'liq
2 5458814054946575909

Хусусий ёки фундаментла ёки зоналараро ютилиш. Бу:
A) Бу хусусий ютилиш термини зона-зона ўтишга, яoни электронларни валент зонадан, ўтказувчанлик зонасига ўтишини англатади.
B) Электромагнит тўлқин панжарани тебранишга олиб келади. Бундан ташқари панжара акустик ва оптик тебранишлари мумкин. Бу тебраниш асосан ионли кристалларда мухим рол ўйнайди.
C) Энергия юқори частотали токни хосил қилишга сарфланади ва иссиқликка айланади. Эрккин электронларда ёруғликни ютилиши фотоактив бўлмаганлиги учун квант чиқишни камайишига олиб келади.
D) Энергия панжарада мавжуд бўлган аралашма ёки бошқа тузилишдаги нуқсонларда жойлашган заряд ташувчиларда ютилади. Энергия асосан ташувчиларни аралашмали асосий сатхдан ўйьотилган холатга ўтказишга ёки аралашмани ионлаштиришга сарфланади.
197 .Тақиқланган зонада элеткронни топиш этимоллиги қонун бўйича камаяди:
A)
B)
C)
D)
198. Бирлик хажмда 1с да рекомбинацияланаётган электронлар ва коваклар сони – рекомбинация тезлиги қуйидагича бўлади.
A)
B)
C)
D)
199. Ёритилиш жараёнида номувозанатий заряд ташучиларнинг рекомбинация тезлиги қуйидагича бўлади.
A)
B)
C)
D)
200. Кучли ёритиш даражаси шароитида (n>>n0, р0) яшаш вақти қуйидагича бўлади.
A)
B)
C)
D)
201. Яримутказгичнинг сиртдаги зарядлар зичлиги (концентрацияси) акцептор сатхлари хосил булганда кандай булади
A) Қ
B)
C) Қ
D)

202. Яримутказгичнинг сиртдаги зарядлар зичлиги (концентрацияси) донор сатхлар хосил булганда кандай булади


A) Қ
B)
C) Қ
D)
203. Яримутказгич - металл контактида ток тугирланишининг диод назариясига мувофик, сиртга йуналган коваклар токи зичлиги (ташки майдон йук V=О):
A) j
B)
C) Қ
D)
204. Сиртдан ковакларнинг RS улуши кайтади, сиртдаги генерацияланаётган коваклар окими хам хажмига йуналган. Сиртдан хажмга йуналган коваклар тула токи зичлиги:
A) j sРsR s.
B) j
C) Қ
D)
205. Сиртдаги рекомбинация тезлиги куйдагича ифодаланади:
A)
B) j
C) Қ
D)
206. Сирт холатларининг катор мухим ходисаларни юзага келтириш аникланган:
A) а) сирт потенциалининг пайдо булиши сирт якинида тешилиш (пробой) кучланиши катталигини пасайтиради ва мухим даражада ясси транзистор коллектори тескари токини белгилайди:
б) р-n- утиш сирти якинида кучли ташки электр майдонда сирт электр утказувчанлигининг ортиш тескари токни (бинобарин, утиш коллектор токини) нотургун Килиб куяди:
в) сирт потенцал катталиги узгарганида сиртдаги рекомбинация тезлигининг узгариши яримутказгич триод токи узатилиши коэффициентини нотургун килиб куяди ва фотодиодларнинг киска тулкинлар сохасидаги спектрал характертстикалар шаклини белгилайди:
г) яримутказгич асбобларда шовкин сатхи сиртнинг ишлов сифатига кучли боглик булади:
д) атроф мухит (масалан, сув ) молекулалари адсорбциялангани холда энергетик зоналарнинг кучли эгилиши туфайли сиртдаги утказувчанлик канали пайдо булади.
B) а) сирт потенциалининг пайдо булиши сирт якинида тешилиш (пробой) кучланиши катталигини пасайтиради ва мухим даражада ясси транзистор коллектори тескари токини белгилайди:
C) а) сирт потенциалининг пайдо булиши сирт якинида тешилиш (пробой) кучланиши катталигини пасайтиради ва мухим даражада ясси транзистор коллектори тескари токини белгилайди:
б) р-n- утиш сирти якинида кучли ташки электр майдонда сирт электр утказувчанлигининг ортиш тескари токни (бинобарин, утиш коллектор токини) нотургун Килиб куяди:
D) а) сирт потенциалининг пайдо булиши сирт якинида тешилиш (пробой) кучланиши катталигини пасайтиради ва мухим даражада ясси транзистор коллектори тескари токини белгилайди:
б) р-n- утиш сирти якинида кучли ташки электр майдонда сирт электр утказувчанлигининг ортиш тескари токни (бинобарин, утиш коллектор токини) нотургун Килиб куяди:
в) сирт потенцал катталиги узгарганида сиртдаги рекомбинация тезлигининг узгариши яримутказгич триод токи узатилиши коэффициентини нотургун килиб куяди ва фотодиодларнинг киска тулкинлар сохасидаги спектрал характертстикалар шаклини белгилайди:
г) яримутказгич асбобларда шовкин сатхи сиртнинг ишлов сифатига кучли боглик булади:
207. Оптик генерация тезлиги ифода билан аникланади:
A)
B)
C) Қ
D)
208. Иссқилик мувозанатида иссиқликдан ўтиш интенсивлиги
A)
B)
C) Қ
D)
209. ток зичлиги учун формулани топинг
A) jn=env
-B)
C) Қ
D)
210. х ўқи бўйлаб йўналган диффузион ток зичлиги қуйидагича
электрон токи зичлиги учун
A)
-B)
C) Қ
D)
211. х ўқи бўйлаб йўналган диффузион ток зичлиги қуйидагича
тешик токи зичлиги учун
A)
-B)
C) Қ
D)
212. Ферми бквази сатхининг коваклар учун вазияти куйидагича аникланади:
A) .
-B)
C) Қ
D)
213. Электроника кенг қўлланиладиган кришмалар киритиш усуллари
A)
Download 0,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish