A b d u m a j id m a d r a im o V g avhar fu zailo V a


 .3 .3 .  «M ajmu  at-tavorix»



Download 6,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet348/420
Sana31.12.2021
Hajmi6,54 Mb.
#275149
1   ...   344   345   346   347   348   349   350   351   ...   420
Bog'liq
--Manbashunoslik.Abdumajid Madraimov

5 .3 .3 .  «M ajmu  at-tavorix»
“ Majmu at-tavorix” yoki  “Zubdat  ut-tavorix” nomli asar muallifi  Hofizi 
Abru  nomi bilan  m ashhur bo'lgan  yirik geograf va tarixchi  olimdir.  Uning 
haqiqiy  ismi  Shahobuddin  Abdulloh  ibn  Lutfulloh  ibn  Abdurashid  al- 
Xavofiydir. Abdurazzoq Samarqandiyning so'zlariga qaraganda Hofizi Abru 
Hirot  hududidagi  Xavofda  tug'ilgan,  H am adonda tahsil  ko'igan  va  1430- 
yilda  Zanjonda  vafot  etgan.  Boshqa  tarixiy  m anbalam ing  m a’lumotlariga 
va uning so'zlariga qaraganda  Hofizi Abru Amir Tem ur va Shohruh saroyida 
istiqom at  qilgan  va  har  ikkala  hukm dor  bilan  yaqindan  m unosabatda 
bo'lgan.  Agar  u  A m ir  T em ur  bilan  faqat  saroydagina  yaqin  suhbatdosh 
bo'lgan  bo'lsa,  Shohruh  bilan  uning  yurishlarida  biiga  bo'lgan.
Hofizi  Abru  Shohruhning  topshirig'i  bilan  ikkita  yirik  asar  yozgan.
Bulardan  biri  tarixiy-geografik  m azm unda  bo'lib,  1414-1420-yillar 
orasida yozilgan.  U  X asrda arab tilida bitilgan  nom a’lum bir kitob asosida 
yozilgan.  Y u.E.B orshevskiyning  so'zlariga  qaraganda,  bu  “ Kitob  al- 
masolik  va-l-m am olik”  deb  atalib,  Hasan  ibn  Ahm ad  Muhallabiyning 
qalamiga mansub bo'lgan.  Shohruh  M irzo  1414-yili  Hofizi Abruga mazkur 
asam i  fors tiliga taijim a qilish va boshqa  m anbalar asosida qayta ishlashni 
topshiigan.  D em ak,  bu  asar  shunchaki  kompilyatsiya  va  taijim a  bo'lib 
qolm ay,  balki  yangi  dalillar  bilan  boyitilgan,  diqqatga  sazovor  asardir. 
Shuni  aytish  kifoyaki,  unda  h a r  b ir  vilo yatnin g  geografik  holatini 
tavsiflashdan  tashqari,  uning  qisqacha siyosiy  tarixi  ham   bayon  qilingan. 
Biz  uchun  asarda  A m udaryoning  Kaspiy  dengiziga  quyilishi  haqidagi, 
shuningdek,  M ovarounnahr va uning yirik shaharlari  Buxoro,  Samarqand, 
Nasaf,  Kesh, Termiz, Xo'jand va boshqalar haqida keltirilgan m a’lumotlar 
muhim   aham iyat  kasb  etadi.
196


A sam in g  
yaxshi  qo'lyozm a  nusxalari  Angliya  va  Rossiyada,  Sankt- 
P eterbuig 
shahrida  saqlanm oqda.
H ofizi  A bru 
S hoh ruhning  k o 'rsatm asi  bilan  o 'z id a n   aw al  o 'tg an  
m azkur 
tarixchilar  Tabariy,  R ashiduddin  ham da  N izom uddin  Shom iy 
asarlariga 
qo 'shim chalar  (zayl)  ham   yozgan.  1412— 1418-yillar  orasida 
vozilgan  b u  
qo'sh im ch alar  “ M ajm ua-yi  Hofizi  A bru”  deb  ataladi.
’ 
T a b a riy   a s a rin in g  
B al’am iy  ta h ririg a   q ilingan  q o 'sh im c h a   xalifa 
M uqtadir 
(9 0 8 -9 3 2 )  zam onidan  to   M o 'tasim   (1 2 4 2 -1 2 5 8 )  davrigacha 
xalifalikka  kirgan 
m am lakatlarda bo'lib o 'tg an  voqealam i o 'z   ichiga oladi.
R ash id u d d in n in g  
“Jom e  ut-tavorix”iga qilingan qo'shim chaga  Kurtlar 
(K artlar)  sulolasidan 
chiqqan  podshohlar,  T u g 'a  T em ur,  A m ir  Vali  ibn 
Shayx Ali  H in d u , 
sarbadorlar hamda A m ir A rg'unshoh tarixi, ya’ni  Eronda 
1 3 0 6 -1 3 9 3 -y illar 
orasida  bo'lib  o 'tg a n   voqealar  kiritilgan.
N izom uddin  Shom iyning  “ Z afam o m a”siga qilingan  ilovada esa Am ir 
T em u r 
hukm ronligining so'nggi  davri  va  S hohruh  tarixi  1416 yilga qadar 
bayon  etiladi.
“ M ajm u a” n in g  
ayrim qismlari  m atni  va taijim asini  Xonbobo  Bayoniy 
1938-yilda, 
F .T auer  1959-yili  va  K .M .M aitra  1934-yili  nashr ettirganlar.
Hofizi  A b ru n in g  
asosiy  katta  tarixiy  asari  “ M ajm u  at-tavorix"  bo'lib, 
uni  m u arrix  
S h o h ru h n in g   o 'g 'li  B o y su n g 'u r  M irzo  (1433-yili  vafot 
e tg a n )n in g to p sh irig 'i 
bilan  1423-1425-yillari yozilgan.  M azkur asar to 'rt 
qismga  b o 'lin g a n : 
1)  islomiyatdan  a w a l  o 'tg an   payg'am barlar  va  Eron 
p o d s h o h la r i; 
2)  M u h a m m a d   p a y g 'a m b a r   va  a ra b   x alifa la ri  (a l- 
M uhtasim gacha); 
3)  Eronning  Saljuqiylar  ham da  m o 'g 'u llar  davridagi 
(Elxon Abu  Said 
davrigacha) tarixi; 4)  “ Z ubdat  ut-tavorixi  Boysunquriy” .
A sam ing  so 'n g g i, 
to 'rtin ch i  qismi  asli  va  m ustaqil  aham iyatga  ega 
bo'lib,  u nda A m ir 
T em ur tarixi, qayta  ishlangan va birm uncha to'ldirilgan 
ham da  X u ro so n , 
qism an  M o v aro u n n ah rn in g   1427-yilgacha  bo 'lg an  
ijtim oiy-siyosiy  ahvoli 
bayon  etilgan.
“ M ajm u a t-tav o rix ” 
asarining qo'lyozm alari Toshkent  ham da Turkiya, 
O lm o n iy a,  A n g liy a, 
Fransiya,  E ron  va  boshqa  xorijiy  m am lak atlar 
kutubxonalarida 
saqlanm oqda.

Download 6,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   344   345   346   347   348   349   350   351   ...   420




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish