1947 йилда ўзининг мақоласида шундай ёзади: инсонга яроқли ёрдам бериш учун шуни билиш керакки, нормал психик ривожланиш нима дегани. Психоанализ шу пайтгача патологиянинг турларини яхши изоҳлади, лекин ҳеч ким норма нималигини билмади. - 1947 йилда ўзининг мақоласида шундай ёзади: инсонга яроқли ёрдам бериш учун шуни билиш керакки, нормал психик ривожланиш нима дегани. Психоанализ шу пайтгача патологиянинг турларини яхши изоҳлади, лекин ҳеч ким норма нималигини билмади.
- Гартман таъкидлайдики, Эго-психология айнан инсоннинг нормал психик ривожланишини изоҳлайдиган соҳасидир.
Дастлаб Х.Гартман Эго ва унинг элементлари тузилмасини қуйидагича аниқлайди: - Дастлаб Х.Гартман Эго ва унинг элементлари тузилмасини қуйидагича аниқлайди:
- -ҳимояларнинг комбинацияси,
- -Мослашув (адаптация),
- - интеграция ва дифференциация.
- Гартманнинг асосий концепцияларидан дифференциаллашмаган матрицалар концепцияси, адаптация концепцияси, автоматизм концепцияси, Эго соҳаси концепцияси ва бошқалар.
Гартман Эгонинг тизимли таркибини аниқлаб, психиканинг хусусий ривожланишини изоҳлайди. - Гартман Эгонинг тизимли таркибини аниқлаб, психиканинг хусусий ривожланишини изоҳлайди.
- У таъкидлайдики, психика ривожланиши дифференциация ва интеграция ритмида кечади. Бу икки жараён бутун ҳаёт давомида алмашиниб туради.
- Дифференциация- бу функцияларнинг махсуслашуви.
- Интеграция- бу эски тарқоқ функцияларнинг бирлашуви натижасидаги янги функцияларнинг пайдо бўлиши.
- Гартман таъкидлайдики, 5-6 ёшларда бола психикасининг тизимли элементлари шаклланган бўлиб, кейинги даврларда мавжуд структурани бойитилиши ва чегараланиши содир бўлади. Чегараланиш шундай маънодаки, у автоном, бошқа одамлардан, социум, ҳодисалар ва ҳолатлардан мустақил бўла боради. Шундай қилиб автоном, мустақил, стабил шахс шаклланади.
Гартман Фрейднинг қисмли бўлиниш концепциясини бошқачароқ, чуқурроқ ўрганади. Уларни бажарадиган функцияларини ўрганади. - Гартман Фрейднинг қисмли бўлиниш концепциясини бошқачароқ, чуқурроқ ўрганади. Уларни бажарадиган функцияларини ўрганади.
- Иднинг функцияси инсоннинг базавий эҳтиёжлари ва қониқишга интилишини бажаради.
- Супер эгонинг функцияси ахлоқий талаблар доирасида идеал ва қадриятлар шаклланишида кўринади.
- Эгонинг функцияси реаллик билан муносабатлар доирасида. Эго субструктура сифатида қуйидаги асосий функциялар тўпламида аниқланади:
- Майлларга репрессив-оппозицион (жазо-қарши томон) муносабатларни таъминлаш,
- Характернинг шаклланиши,
- Психик ҳаётнинг ташкил этилиши (интеграция ва дифференциация).
Do'stlaringiz bilan baham: |