Адаптация (мослашиш) [лот. adaptatio — мослашиш, куникиш] — тирик организмларнинг мухлпиинг конкрет шароитларида баркдрор яшаб кетишини таъминлайдиган морфофизиологик, популяциявий ва б. хусусиятларининг йитиндиси. Умумий А. (кенг куламдаги мухиг шароитларига куникиш) ха мда хусу- сий А. (мухтпнинг локал, ёки узига хос хусусиятли шароитларига куникиш) фаркданади.
Адвентив тур [лот. adventicius] — илгари у хает кечирмаган худудга киритилган ва унда табиийлашиб урнашган организм.
Аддитивлик [лот. additio — кушилиш] — модда ёки омиллар гурухи хусусиятларининг жамланиши (уйгунлашиши).
Адсорбция [лот. ad — устида ва sorbere — ютиги, суриги] — модда- нпнг эритма ёки газдан маълум (адсорбент деб аталувчи) кдт- тик, жисмлар сирти томонидан ютилиши; биологик жараён- ларнинг кечишида, моддаларни тозалаш жараёнларида ва та- биатни мутщфаза кцлиш технологияларида мух им ахамиягга эга. Так,. Абсорбция.
Айланма сув таъминоти — фойдаланилган сув тозалангани ёки совутилганидан сунг технологик сник, жараёнга ёки маиший сув узатгич тармокдарига такроран йуналтирилиши.
Акарицид [юн. akari — кана ва лот. caedere — улдириш] — кдр. Пе- стицидлар.
Аккредитация — муайян ташкилот маълум ишларни амалга оши- ришга ваколатли эканлиги ёки муайян усул муайян макрад- ларда кулланиши мумкинлигини тасдикдаш учун бажарила- диган тадбирлар.
Аккумулятив фация [лот. accumulare — йитииг, туплаш] — рельеф- нинг манфий шаклида юзага келган элементар ландшафт. Ав- тоном ва транзит холатпи эгаллаган ландшафтлардан келади- ган моддаларни туплаш жараёнлари устуворлиги билан ажра- либ туради. Так,. Автоном Ф., Транзит Ф.
Акклиматизация — аароф-мухтплаги узгаришларга нисбатан орга- низмнинг физиологик ва эдпщий мослашиши.
усиши ва тузилиши узгаришининг тезлашиши.
Акциз йитимлари ва солицлари — ишлаб чикдрилиши, фойдала- нилиши ёки утилизацияланиши аароф-мухтп иииг ифлосла- нишига олиб келадиган товарларга (масалан, таркибида ол- тингугурт, ёнилги, угит, пестицидлар мавжуд моллар ёки аккумулятор батареяларига) нисбатан кулланиладиган, уларни гбайта ишлаш ва такроран фойдаланиш буйича вазифаларни хал крлишга йуналтирилган гаров тизимига оид йигим ва соли кдар.
Аллелопатия [юн. allelon — узаро ва pathos — азоб, курсатилаётган таъсир] — усимликларнинг rain к, и мухтпта биологик фаол мод- далар (фитонцидлар, колинлар, антибиотиклар ва х.к.) чикд- риш йули билан узаро таъсир курсатиши. А. усимлик туркум- ларининг пайдо булиши, ривожланиши ва алмашишини тар- тибловчиларидан биридир, ва гну билан биргаликда тупрок, толикншининг сабабчиларидан ха м биридир.
Аллерген [аллергия ва юн. genos — тутилиш, келиб чикцш] — аллергия, яъни организм реактивлигини кучайтириб, унинг таъ- сирчанлиги ошиб ёки камайиб кетишига олиб келадиган холат- пи юзага келтирувчи модда (ёки бирор бопща агент, мае., усимлик чанги).
Аллергия [юн. alios — бопща ва ergon — таъсир] — кдр. Аллерген.
Do'stlaringiz bilan baham: |