А. А. Исматов, Т. А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев



Download 13,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet93/198
Sana17.07.2022
Hajmi13,25 Mb.
#816126
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   198
Bog'liq
Исматов Ва б Ноорганик материаллар

to f
 
муми чикиндиларидан булган иш корий торф мод- 
далари, сирт-актив моддаларнинг айримлари ишлатилади. 
Иккинчи ва учинчи усулда шлам нами механик равиш да 
кочирилади.
М атериалнинг иссик хдвога дуч келадиган сат^ини кен- 
гайтириш билан куйдирилаётган материал ва газ окими 
уртасидаги иссиклик алмаш инувини кучайтириш мумкин. 
Бунинг учун печнинг совук тарафида 35...40 м (700—800°С 
температура чегарасида) занжирлар осилади. Ш лам зан- 
жир халк,аларга ёпишади. Натижада осиб куйилган занжир 
— тур орасидан угаётган газ окимига тегадиган ш ламнинг 
юзаси кескин кенгаяди. Бундан таш кари, печ айланаёт- 
ганда занжирлар материални яхшилаб аралаш тиради.
Узун печларда занжирларнинг умумий узунлиги 2000 м ва 
ундан ортик, булади, уларнинг юзаси эса тахминан 1500 м2 
Занж ир турпарда иссикдик таъсирини шунча микдорга 
оширади.
Клинкер айланма печларда куйдирилганда содир
буладиган жараёнлар
Хомашё аралашмаси айланиб турувчи печларда куйди­
рилганда ф изик ва ф изик-ким ёвий жараёнлар содир були­
ши натижасида ковушиб пишган, улчамлари 2...3 см дан 
иборат доналар шаклидаги C 3S, C 2S, С 3А, C4AF ва ш иш а­
симон к,исмдан таркиб топган клинкер \о си л булади.
Таш ки мух,ит температурасидаги шлам печга тушиши 
билан у температураси 700...800°С га етадиган чикинди газ- 
ларнинг кескин таъсирига учрайди. Бундай юкори тем пе­


ратура таъсирида шлам тезда 100°С гача исийди ва шу вактда 
шлам таркибидаги сув шиддат билан буглана бош лайди. 
Ш лам аста-секин куюклаша бошлайди, унинг тарки б и д а­
ги нам анча камайгандан сунг йирик кесаклар куриниш и- 
га келади. Кесаклар кейинчалик майда парчаларга були- 
ниб кетади, чунки ш лам нинг лой ком п он ен ти нам ни 
йукотгач, ковуш кокдиги сусаяди. М еханик аралаш тирил- 
ган нам нинг бугланиш жараёни (ш лам нинг куриш и) тах- 
минан 200°С гача давом этади. 200°С гача шламда кетадиган 
ж араёнларнинг табиатига караб, печнинг бу зонаси кури­
тиш зонаси деб аталади.
М атериал сурила бориб, янада юкори температура зо- 
насига туш ади, шунда хомашё аралаш м асида ким ёвий 
жараён ривожланади: 200...300°С дан юкори тем пература­
да органик аралашмалар ёниб кетади ва каолин х,амда лой 
таркибидаги бошка сувли алюмосиликатлар дегидратация- 
ланади. Лой минераллари таркибидаги кимёвий богланган 
сувни йукотиши натижасида лой узининг богловчилик 
хусусиятини батамом йукотади ва шлам булаклари кукун- 
га айланиб колади. Бу жараён тахминан 600...700°С гача 
давом этади. 200...700°С оралигида утаётган жараёнлар мо- 
\и яти буйича, печнинг бу зонаси 
дегидратация зонаси
деб 
юритилади. Температура 800°С га етганда ш лам нинг охак­
тош компоненти куйидаги реакция буйича парчаланади: 
С а С 0 3 = СаО + С 0 2
800°С да кальций карбонатнинг ана шу диссоциланиш
жараёни жуда суст утади, сунгра температура кутарилиш и 
билан кескин кучаяди. Амалда С а С 0 3 1000°С да тез ва тула 
диссоциланади.
Хомашё аралашмаси 700°...1000°С зонасида булиши на­
тижасида кальций оксид \о си л булади. Ш унинг учун печ­
нинг бу зонаси кальцийлаш иш зонаси деб аталади.
Бу зона куп давом этганига карамай унда материал тем­
ператураси нисбатан секин ортади. Бунга сабаб шуки, ис­
сиклик, асосан С а С 0 3 нинг парчаланиши учун сарфланади; 
1 кг С а С 0 3 ни СаО ва С 0 2 га парчаланиши учун 1780 кЖ 
иссиклик сарфлаш талаб килинади. 680°...1000°С да оралик 
бирикма 2СаО • S i0 2 • С а С 0 3 \о си л булади. У нинг парча­
ланиш и паст температураларда C 2S нинг кристалланиш и- 
га имкон беради. 2СаО • S i0 2 ■
С а С 0 3 (спуррит) бирикм а- 
сининг хосил булишини И. Г. Л угинина (Россия) аникда- 
ган.


800°С дан юк;ори температурада спуррит парчаланали 
ва ута реакцияга кириш иш га мой ил C2S ни х^осил килади. 
Ишкор ва фтор тузлари спуррит хосил булиш жараёнини 
тезлатиши \ам аникданган. Шу шароитда хомашё тарки ­
бида 12СаО • 7А1?0 , ■
2 ,5 С а С 0 3 бирикмаси борлиги хам 
аникланган. Спурритнинг иарчаланиш температураси куп 
холларла 840...920°С га тенг. У икки кальцийли силикат ва 
СаО га парчаланади.
Каттик, фазаларда реакциялар IООО... 1350°С орали ж д а 
руй беради. Бу реакциялар 

Download 13,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish