А. А. Исматов, Т. А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев


Сопол буюмларининг хусусияти ва ишлатилиши



Download 13,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/198
Sana17.07.2022
Hajmi13,25 Mb.
#816126
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   198
Bog'liq
Исматов Ва б Ноорганик материаллар

Сопол буюмларининг хусусияти ва ишлатилиши. 
Тупрокни 
ва охдкли 
фаянс буюмлари ю м ш ок сопол буюмларига 
киради. Улар анчагина говак булиб, 19—22 фоиз сувни ши- 
мади. Уларнинг 1 квадрат сантиметр юзасини синдиришга 
сарф килинувчи куч 60—200 килограммга т у ф и келади. 
Шу юзанинг сикилишга чидамлилиги 600—900 к и л о ф ам м
атрофида булади. Иссикликдан кенгайиш коэф фициенти 
эса 50—60х 10- 7 ф ад . -1 га тенг.
Тупрокди ва о\акли фаянс турлари ёругликни утказ- 
маслиги, коваклиги ва куп микдорда сув шимиши. сар- 
fh uj
 
тусда булиши ва бошка хусусиятлари билан чинни 
буюмлардан ф арк килади.
Тупрокди ва охдкли ф аянснинг асосий камчилиги тем- 
пературанинг узгариб туришига тургунсизлигидир. Шунинг 
учун бундай буюмлар жуда оз микдорда ишлаб чикарила­
ди. Унинг массаси асосида гальваника элементлари сакда- 
нувчи идиш, фильтр, арзон хужалик буюмлари ясалади.
Тупрокди ф аянс асосида турли хил рангдаги сопол 
буюмлари тайёрланади. Тошкент метроси иккинчи л иния- 
сининг биринчи навбати станцияларидан бири «Космо- 
навтлар проспекти» сирланган гулдор сополга асосланган.
Охдкли фаянс асосида турли хил буюмлар ишлаб ч и ­
кариш мумкин. Биринчи навбатда бундай ф аянс массаси 
асосида бино ва печларнинг деворига коплаш учун иш ла­
тиладиган 400x220 ва 240x220 миллиметрли гишт плита
— кошинлар ясалади. Уларнинг сирти говакли еркесаги 
тузилишига эга булиб, уткир пичок ёрдамида булакларга 
булинади. Одатда 12—16 мм калинликдаги плиталарнинг 
фасади о к ё к и рангли сир билан копланган булади. Уларга 
накш бериш \ам мумкин.
Фаянс таркибига о \ак н и кушиш билан буюм юзаси- 
нинг силликдиги ва тиникдигига эришилади. Кдттик ф а ­
янс буюмларнинг ранги ок, сополи говак, сирти сир б и ­
лан копланган булади. Бу буюмлардан ванна, унитаз, уми- 
вальник, бак тайёрланади. Бундай буюмларнинг иссикдан 
кенгайиши 70—80х Ю~7 ф а д . 1, сув шимувчанлиги 10—12 % 
ни 
ташкил 
этади. Уларнинг солиш тирм а 
огирлиги


! ,92—1,96 г/см 3, сикилишдаги муста\камлик чегараси 1000 
ва эгилишдаги чегараси 150—300 кг/см 2 атрофида булади. 
Сир катламининг муста\камлиги буюмни 15° ва 100°С да 
киздириб ва совитиб синалади. Шундай цикл уч марта так- 
рорланганида сир катлами дарз кетмаслиги лозим.
Каттик фаянс буюмларнинг юзаси текис, силлик, кий- 
илаймаган булиши, уриб курганда жаранглаши лозим. Бун­
дам буюмлар сирининг чиройлилиги ва текислиги, мону­
мента! шакли ва гигиена коидаларига жавоб беришлиги, 
иссикликни кам утказувчанлиги ва сувда зангламаслиги 
билан чуян ванналаридан ф арк килади.
Яримчинни буюмларнинг сополи зичрок булади. Улар­
нинг сув шимувчанлиги 3—8 %, 1 см 3 \ажмга тугри кела- 
диган массасининг огирлиги 2—2,2 г га тенг. 1 см : юза­
нинг с и килиш ва эгилишдаги муста\камлиги 1300—2500 
ва 400—450 кг оралигида булади. Иссикликдан кенгайиш 
коэффициенти эса 40—50х10~7 град. 1 оралигидадир.
Яримчинни массадан тайёрланган хужатик ва маиший 
идишлар урилиш ва иссик-совукнинг узгарувчанлигига 
чидамлилиги билан фаянсдан устун туради. Масашн, ярим- 
чиннидан ясалган таксимча 25—200° да температуранинг
8 марта узгаришига чидайди. Бу жихатдан у чинни буюм­
ларнинг хоссаларини эслатади.
Шамотли фаянс каттик фаянс массаси асосида яра­
тилган. Унинг таркибида шамот булганлиги туфайли юкори 
температура ва урилишга чидамли булади. Шу туфайли 
уларнинг массаси асосида ванна, раковина ва бошка бу­
юмлар ясапади. Ванна, ошхона дсворларига спиштирила- 
диган плиталар квадрат ёки шаклдор пластин кал ардан 
иборат булиб, таркибида кушимчаси булган ёки булмаган 
юп-тупрокдан тайёрланади ва юзаси сирланади. Бундай 
плиталар узининг сув шимувчанлиги (16 % дан ошмасли- 
ги керак), иссикка чидамлилиги (100° гача киздириб, 
сунгра 18—20° ли сувда тез совитилганда сир катлами дарз 
кетмаслиги лозим) ва бошка хусусиятлари билан сопол 
буюмларга якин туради.

Download 13,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish