Махсус хоссали аралаш богловчи моддалар.
Сунгги вакт
ларда соф богловчи моддаларни бир-бири билан ва баъ-
зи куш илмалар билан аралаш тириб олинадиган богловчи
моддалар тобора кенг а\ам и ят касб этмокда. Бу х,ар бир
таркибий кисмга хос хусусиятли ма\сулот бериш имко-
нини беради. Хусусан, муайян богловчи моддаларни ара
лаш тириш йули билан кенгаювчи ва кириш майдиган,
куп
компонентли цементлар
деб аталувчи богловчи моддалар
олиш мумкин.
К енгаю вчи портландцем ен т олиш усули И. В. К рав
ченко том онид ан 1956 йилда ишлаб чизилган. Бундай це
мент портландцемент клинкери ва гилтупроги куп булган
тош кол, икки молекула сувли гипс ва гидравлик кушил-
мани туйиб хрсил килинади. Ш унингдек, А. В. Волженс-
кий (Россия) 1956 йилда тавсия этган гипс-цементли пуц
цолан ва гипс-тош колли-цементли пуццолан богловчи ма
териаллар — курилиш гипси ёки ута муста\кам гипснинг
портландцемент ёхуд ш лак-портландцемент ва пуццолан
куш илмасининг аралашмасидан иборатдир. Бундай боглов
чи материаллар таркибида ярим молекула сувли гипс бор-
лиги туфайли м уста\кам ликнинг кескин ортиши ва гид
равлик цементларга ухшаб нам шароитларда котиш хусу
сияти билан ах,амиятлидир.
1956 йилдан бошлаб гипс-цемент-пуццолан богловчи
материаллари собик С С С Р худуди курилиш ларида, шу
жумладан, Узбекистонда х,ам муваффакиятли иш латилиб
келинмокда. Гипс-цемент-пуццолан богловчи материалла-
ридан тайёрланган ма\сулотлар кам к,аватли тураржой би-
нолари ва киш лок хужалик ахдмиятига эга булган бино-
лар куриш да \ам фойдаланилади.
Кислотага чидамли цемент крем ний ф торли натрий
(N a
2
SiF6) ва кварц кумни биргаликда жуда майдалаб ту-
йиб олинади. Цементни кртириш учун сув эмас, балки эрув
чан ш иш а ишлатилади.
Кислотага чидамли цемент кварцли, марш алитли, ди-
абазли ва андезитли турларга булинади. Эрувчан ш иш а-
натрий силикат (N a
2
OnSiC)2) ёки калий силикат (K
2
0 n S i 0 2)
дан таш кил топган ва завода котадиган богловчи эрувчан
шиша махсус хумдонларда сода аралашган тоза кварц куми-
ни натрий сульфат ёки поташ (К
2
С 0 3) билан кориш ти-
риб, 1300— 1400°С да пиш ириб олинади.
М оддалар юкори температурада эриганда узаро куйи-
дагича реакцияга киришади:
N a 2C 0 3 + n S i0 2 -> N a 20 n S i0 2 + C 0 2
K 2C 0 3 + n S i0 2 —> K 20 • n S i0 2 + C 0 2
Т езд а со ву ти л гач ш и ш а б у ткаси (N a 20 n S i0
2
ва
K 20 n S i0 2) тош лаш иб, ёрилиб майдаланади, сунг «си
ликат булак»лари \о си л булади. Сую к \о латга келтириш
учун «силикат булак»ларини майдалаб автоклавга соли н а
ди ва босим 0,4— 0,8 М Па га етказилади. Натижада бог
ловчи материал — силикатнинг коллоид эритма хрсил була
ди. Эрувчан ш иш анинг хусусияти ун инг модули билан
ифодаланади. Ш иша таркибидаги кумтупрок м икдорининг
ундаги натрий оксидга (ёки калий оксидга) нисбати
м о
дуль (М)
деб аталади:
Модуль М нинг микдори катта булса, ш и ш ан и н г эриш
хусусияти ва чидамлилиги камаяди. Эрувчан ш иш а уч мо-
дулга эга: катта модулли ш иш а М = 3 ,5 —3,9, уртача
М = 3,0—3,5 ва кичик модулли М = 2,0—2,8.
Суюк ш иша курукдикда аста-секин куриб, ундан кар
бонат ангидрид гази таъсирида кум тупрок аморф хдлда
ажралиб чикади:
N a20 n S i0
2
+ С 0
2
= N a
2
C 0
3
+ n S i0
2
К,отиш жараёнини тезлатиш учун сую к ш иш ани иси-
тиб, унга крем ний-ф торли натрий (N a
2
SiF6) дан 12—15 %
(суюк шиша массасига нисбатан олинганда) кушилади.
Эриган шиша чинни идиш ва тунука бочкаларда сакданади.
Уни ёзда иссикдан, кишда эса музлашдан сакдаш керак.
Кислотага чидамли бетон коришмаси суюк шиша обдан ту-
йилган кремний-фторли натрий (N a
2
SiF6), кислотага чи
дамли кукун, кум ва йирик тулдиргичларни кориш тириб
тайёрланади.
Кислотага чидамли бетон таркиби тажриба йули билан
аникданади. Бунинг учун бетон коришмасига зарур м и к
дорда суюк ш иш а кушилади.
Кислотага чидамли бетоннинг нормал котиш и учун
илик ёки курук шароит яратиш лозим.
Кислотага чидамли цементлар кориш малар, замаска
(суркама)лар тайёрлашд'а, кимёвий ускуналарни коплаш -
да, девор, полларни буяшда, кислотага чидамли гиш т
ларни териш да ва бетон тайёрлашда кенг кулланилади.
Do'stlaringiz bilan baham: |