А. А. Исматов, Т. А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев



Download 13,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/198
Sana17.07.2022
Hajmi13,25 Mb.
#816126
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   198
Bog'liq
Исматов Ва б Ноорганик материаллар

^уртача 
М t u n  
и м л MypTa«ia 
3
Аксарият хдлатда бу улчамнинг бошлангич \олати 750— 
250 мм га тенг булиб, туйилганидан кейинги \олати эса 
0,01 мм ва ундан \а м кичик булиши мумкин.
Модда булакчалари бошлангич уртача улчами (Д 
м) 
нинг майдалангандан кейинги уртача улчамига ( d ’ 
м) 
нисбати 
материалнинг майдаланиш даражаси
деб аталади 
ва у / \арф и билан белгиланади:


I
_ Д у р га ч а 
dypr;l«ia
Материалларни майдаланиш даражаси майдалаш маши- 
налари учун 4—30 га, ун тортиш машиналари учун 300 гача, 
баъзи вактларда эса бир неча минггача булиши мумкин.
Каттик, хомашёни майдалашда валикли майдалагич. 
чопкирли майдалагич (тегирмон тоши ва умуман битта ёки 
иккита тошайланувчи катокдан иборат янчиш учун хиз­
мат килади ган машина), болгачали юзли (лунжли). ко- 
нусли. роторли (зарбли) майдаловчи машиналар, стругач 
(юмшокрок хомашёни кириш йули билан майдаловчи ма­
шина) ва тонрасплер (сетка юзасига ишкалаш оркали май - 
далаш)лар ишлатилади. Ун тортиш машиналари сифатида 
эса шарли, стерженли ва болгачали тегирмонлар куллани- 
лади. Кейинги пайтларда ушбу максадда пневмо-, вибро ва 
энергия окимли тегирмонлар кенг кулланилмокда.
Номлари юкорида кайд этилган машиналарнинг у ёки 
бу турини куллаш юкорида суз юритилган уч фактор (сики­
лишдаги муста.\камлик, булакларнинг дастлабки улчами 
ва майдалаш даражаси)га боглик. 0 \а к т о ш , кварц ва ша- 
мог каби каттик ва муста\кам моддалар юзли (жагли, лунж­
ли) майдалагичларда 100—200 мм улчамгача майдаланади. 
Сунгра болгачали ва конус майдалагичларда 10—30 мм 
улчамгача кичрайтирилади. Ушбу максадда зарбли майда- 
лагичлардан \ам фойдаланса булади. Унда материал катта 
тезликда айланаётган тукмоклар ва корпусга урнатилган 
махсус панжаралар ёрдамида майдаланади. Сунгги марта 
хомашё валикли майдалагичдан утган гил билан бирга 
шарли тегирмонларда \ул ёки 
КУРУК 
усулда майдаланади. 
Материал сувсиз майдалангандагига Караганда сувда яхши 
майдаланади, чунки сув майдаланаётган материал каттик- 
лигини кескин камайтиради.
0 \ а к т о ш ва бошка компонентлар шарли тегирмонга 
узлуксиз ишлайдиган механизмлар ёрдамида узатилади. 
Уларнинг ишини автоматлар бошкарганлиги сабабли те ­
гирмон доимо бир хил кучланишда серунум ишлаб, мате­
риалларни талаб килинган даражада майдалаб ва аралаш- 
тириб туради.

Download 13,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish