А. А. Ашрабов, 10. В. Зайцев


Ёгоч конструкцияларни чиришдан сацлашга оид чоралар



Download 11,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/232
Sana01.07.2022
Hajmi11,73 Mb.
#721816
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   232
Bog'liq
Qurulish Konstruksiyalari A.A. Ashrabov 1988

Ёгоч конструкцияларни чиришдан сацлашга оид чоралар.
Ёгоч конструкцияларни бевосита кор-ёмгирдан нам тортишининг 
олдини олиш учун томнинг устига мустадкам гидроизоляцион 
катлам ёткизилади ва у уз вактида ремонт килиб турилади. Шу- 
нингдек, томдан сувни тартибли равишда тушириш, грунт сув- 
ларидан гидроизоляция цилиш, хоиаларни фойдаланишга топши- 
ришдан блдин куритиш, иситиладиган хоналар подвалларини ша- 
моллатишга оид чоралар курилади. Биноларнинг ёгоч ёпмалари- 
га атмосфера ёгин сувлари оциш жойлари вазифасини утайдиган 
ички трубалар, фонарлар, том кирралари килинмайди.
Ёгоч конструкцияларни (айникса куп катламли ташки девор- 
лар ва чордоксиз ёпмалардаги конструкцияларни) конденсацион 
намланишдан димоя килиш учуй тусик калинлигида буг ва 
иссиклик изоляция цатламларининг жойланиш тартиби тугри бу- 
лиши лозим, Бугни изоляцияловчи катламни иссик температура» 
ли томонга, иссиклик изоляцияловчи катламни эса аксинча, ту- 
сикнинг совук томонига жойлаштириш керак. Агар бугни изоля­
цияловчи катлам иссиклик окими охирида жойланиши керак 
булса, унда том материали остига цуритувчи туйнук очилади. 
Бундай туйнуклар оркали сув буглари ташкарига чикиб кетади.
Ёгоч конструкцияларни ёниш дан ^имоя цилишга о и д тад-
бирлар. 
Иссик узок вакт таъсир этганда иссиклик манбаи ёнида 
турган ёгоч конструкциялар 150°—160°С температурада уз-узидак 
алангаланиши мумкин. 250°—300°С температурада эса ёгоч-тах- 
танинг куруклайин дайдалиши юз бериб, осон алангаланадиган 
газлар ажрала бошлайди. Очик аланга таъсирида бу газлар ёна 
бошлайди. Унинг иссиги таъсирида ёгочнинг барча кисмлари пар- 
чаланади дамда даводаги кислород билан бирикиб ёна бошлайди.
Кумир пуст досил булгандан кейин (ёгоч-тахтанинг иссиклик
59


утказувчанлиги паст булганлиги сабабли) алангаланиб ёниш про- 
цесси сусаяди ва бурциш фазасига утади, бунда фа^ат ташн;ари- 
дан даво интенсив-кирганидагина ёниш процесси давом этиши 
мумкин. Ёгоч-тахтанинг бирмунча пишик игнабаргли турлари- 
нинг ёнишида туташ секин давом этади, ёгоч конструкциялар- 
нинг массив элементларида эса ёниш бутунлай тухташи мумкин. 
Шу сабабли ёгоч конструкцияларни ёиишдан саклашда конструк­
тив тадбирлар энг макбул чоралардир. Ёнмайдиган материаллар- 
дан ишланган иситкичли каваксиз том ёпмалар, шунингдек, цу- 
руц ёгоч материаллардан ясалган яхлит массив ёки елимланган 
элементлар нисбатан секин алангаланади. Бино ва иншоотларни 
ёгоч ва бош^а ёнувчан материаллар ишлатиб лойидалашда бранд- 
мауэрлар, утдан димоя циладиган зоналар, биноларнинг норма- 
ларда курсатилган жойлашиш оралиги эътиборга олиниши керак. 
Агар конструктив чораларнинг узи етарли булмаса, унда ёгоч 
алангаланишидан химиявий воситалар (антипиренлар) ёрдамида 
димоя килинади.

Download 11,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   232




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish