А. А. Ашрабов, 10. В. Зайцев



Download 11,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet66/232
Sana01.07.2022
Hajmi11,73 Mb.
#721816
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   232
Bog'liq
Qurulish Konstruksiyalari A.A. Ashrabov 1988

а)
у н д а б у з онанииг 
н а г р у з к а к у т а р а о лу в ча нл иг и 15—20 марта ортади. Ф а к а т э г и л у в ­
чи эма с , балки сик;илувчи э леме итла рни ^ам а р м а т у р а л а ш мак-
с а д г а мувофиедир.
Бетон билаи а р м а т у р а б ир г ал и кд а я х ш и ишлаши у чу н у ч та
асосий омил м у^ и м а ^ а м ия т га эга: а) бегон билан а р м а т ур а у р- . 
т асида тишлашншнинг ишончлилиги; б) а м а л а а т е м пе р а т у р а т а ъ - 
с ирида н чнзиь;ли 
кенгайиш коэффициентларининг киймаглари 
бир хиллиги ( Ю
- 0
га яцин булиши); в) а р ма т у р ан и к орроз и я ва 
у т таъс иридан к у щ бетон ( т а рк нб ид а цеме нт мицдори етарли 
б ул га н бетон) с ак ла йди.
Темир-бетон XIX аерда кашф этилган. Темир-бетон б уюм ла р-
га биринчи патентлар Фра нци я да (Ламбао, 1850 й.; Куа нь е , 1854 й; 
Монь е, 1867— 1880 йиллари), А н гл и яд а (Уилкинсон, 1854 й.) ва 
А К Ш да (Гиатт, 1855—1877 йиллари) берилга н эди.
Темир- бетон к онс тру к ция ла рн и ^исоблашнинг иазарий асос- 
л ари ва к о н с т р у кц и я л а ш прннципларига биринчи булиб К'онсидер,
Г енне бик ( Фра н ция ) , Кёнен 
ва Мёрш ( Г ер ма ни я ) ва бош- 
каларнинг 
ишларида 
асос 
солинган.
Н. 
А. 
Белелюбский,
А. Ф. Лолейт, А. А. Г в о з д е в ,
П. Л. Па с т е р на к , В. И. М у -
ра ше в ,
С. С. Д а в и д о в ,
С. А. Дм ит р и е в, С. М. К р и­
лов, К. В. А^ихайлов ва ва-
т анимизнинг бонща олимла-
ри 
у
т к а з г а 1 1
т а д к и к о т л а р
н а г р у з к а к у т а р у в ч и т емир-
бетон к о н с тр ук ц и я ла р ни хи- 
соблаш методлари ва у л а р -
ни 
а м а л д а
ишлатишнинг 
та ра э дпй этишига и м к о н и я т 
яр а т д и . Шу н да н кейин к у п
90
5 . 1 - раем. 
Темир-бетон элементларда ар- 
матуранинг жойлашуви ва уларнинг на­
гр узка ости д а ишлаши:
а
— эги л увч ан элем ен т, 
б
— сицилгаи эл ем ен т: / — 
си ци лгак зона, 
2 —
ч^зилган зонадаги ерицлар, 
3 — 
а р м ат ур а , 
4
— нейтраль 
Уц


у тмай курилишнинг барча сох,аларида темир-бе тон к е н г к у л а м д а
ишлатила’ бошланди. Бу н г а темир-бетониицг а ^ а м и я т г а молик т е х -
ник -ик тисодий афза лликлари сабаб булди: а ) а р з о н мадаллий ма- 
т е р и а л л а р ( к у м , ч аки к тош, ш а г а л) ишлатишга имкон тугилди,, 
бундай ма т е р иа л ла р темир-бе тоннинг 7 0 —80% гача массасини таш-
кил этади; б) н щ о я г д а оловбардошлиги, ш у н и н г д ек , к у п г а ч'идам- 
лилиги; б у н г а т е м ир -б ет он да г и а р м а т у р а кор ро зи яд а н .чимоя ки- 
линганлиги, бетоннинг м у с т а д к а м л и г и вацт утиши билан ф а ^ а т
пасайибгина цолмасдан, балки ошиши дам м ум ки н ли г и сабаб бу -
лади. Темир-бетон массас ининг анча к а тталйги унииг к а м ч и л и г »
дисобланади. Темир-бетон к о н с т р у к ц и и л а р массасини к а ма й т и р и ш
у ч у н юнца д е в орл и ва ичи б уш цилиб ишланган к о нс т р у кц и я -
лар ишлатиш, ш у н и н г д е к т у л д и р у в ч и г ов а к ма т е риа лла р кушиб- 
тайё рлана дига н енгиллаштирилган ва енгил бетонлардан фойда- 
ланйш 
д а м д а олдиндан зурицтирилган темир-бетон и шл ат иш 
тавсия этилади.
Темир-бетон к о нс т р у к ц и я ла р тайёрланиш у с у л и г а к у р а й и г м а,
монолит, йиг ма-монолит булиши м у мк ин . Йигма конс трукция лар.
з а в о д д а ё к и полигонда т а й ё рл ан г ан э л ем ен т ла рд а н йигилади.. 
Монолитлари эса бевосита к у ри ла ё т г ан объек тнинг у з и д а к у т а р и -
лади. Йи гма- мон олитлари к ури ли ш объектининг у з и д а элемент«* 
лардан 
йигилиб, кон с тр ук ц и я ни н г айрим у ч а с т к а л а р и монолит 
бетон билан т у л ди р ил ад и . И н д и в и д у а л лойидалар буйича к у ри -
ладиган бинолар у ч у н , ш у н и н г д е к , сейс мик р айонла рда монолит 
темир-бетон к о н с т р у к ц и я л а р ишлатиш самарали дисобланади.
К о н с т р у к ц и я г а т а ш ки н а г р у з к а ц у й и л г у н г а к а д а р темир-бетон- 
д а г и а рм ат у р ан и т аран глаш йули билан интенсив сицилишга йулик;- 
тириш му м ки н . Баъзан темир-бетон к он с тр ук ц и я ла р т а й ё рл а ш 
процессида бетон билан а р м а т у р а д а олдиндан сунъий зурициш- 
лар досил килина дн. Бу и да й к о н с т р у к ц и я л а р о л д и н д а н з у -
р и ц т и р и л г а н т е м и р - б е т о н к о н с т р у к ц и я л а р д е йи ла д и .
Олдинда н зурицтирилганда . к о нс тру к ция ла рн инг ёриц п а й д а
б у л иши г а ва сейсмик т а ъ с ир ла рг а чидамлилиги бирму нча орта- 
ди, деформаци яла ниши к а м а я д и , ш у н и н г д е к , а ъ л о сифатли б е ­
тон билан а р м а т у р а д а н са ма ра ли фойдаланишга имкон т у г и л а д и .
М а ъ л у м к и , оддий те мир- бе тон га б ун д а й аъло сифатли бетон ва 
а р м а т у р а ишлатиш я х ши с а м а р а бе рма йди. Олдинда н зурикти- 
рувчи к у ч л а ни ш бетонда с иц у в чи , а р м а т у р а д а эса ч у з у в ч и к у ч -
ланиш д исобланади ,
Олдинда н з урицтирилган к о н с т р у к ц и я л а р оралицларни орт- 
тириш, к е симларн и кичра йтириш, ч уз и л г а н ва м у р а к к а б к у ч л а н -
ган э л е м е н т л а р х а м д а к о н с т р у к ц и я л а р ( т р у б а л ар , р е з е р в у а р л а р ,
г а з г о л ь д е р л а р , атом р еа к торла рин инг корпу си ва д . к . ) д а н к е н г
фойдаланиш ^исобига темир- бе тон ни ишлатиш с о^ а л ар и анча 
к е нг ай д и .
5.2- § БЕТОН
Б е т о н ла р к л а с с и ф и к а ц и я с и . Бетон узининг бир неча б е л г и -
л ар иг а, чунончи, с т р у к т у р а с и , ^ а ж м и й
массаси, 
богловчи ва
01


т у л д и р у в ч и ма т е р и а л л а р хили, т у л д и р у в ч и материаллар таркиби- 
нинг д она д орлиг и ва котиш шароитларига ка ра б классификация- 
ланади. С т р у к т у р а с и г а к у р а бетонлар ц у йи да г ила рг а булинади:
зич с т р у к т у р а л и , йирик ровакли ва г ов а к л ант и рилг ан т у л д и р у в ­
чи м атериалли ва т у л д и р у в ч и д оналари орасила б атамом цотган 
бог ловчида н дос и л б ул га н с унъ ий г о ва кл и; я ч ей к ал и т у л д и р у в ч и -
сиз, с унъ ий й у л бплан досил килинг ан т у т а ш ровакли,
Зичлиги ж и х а т д а н б е ю н л а к ж у д а орир, оптр, енг илла тилг ан,
енг ил, ж у д а енгил хил ла рт а булинади.
Богловчи материалнинг хилига 
нараб: цементли, силйкатли, 
гипс борловчили, арала шт ирилг ан ё к и м а х с у с богловчи ¡ м а с а ла н,
полимер-бетон) к у ши б т а йё рл ан а д и г а н бе т о нл ар га а ж р ат и л ад и .
Т у л д и р у в ч и ма т е р иа л л а р хилига к у р а зич, ровак ё к и м а х с у с
талабларни к о нд ирадиган ( биологик ж и д а т д а н димоя цйла олади- 
ган, о лов ба рдош, хймиявий м о д д а л а р таъсирига чидамлн) т у л -
д и р у в ч и л а р к у ш и л г а н бе т о нл ар г а а ж р а т и л а д и .
Бетоннинг т ар ки б иг а к у ш и л а д и г а н т ^л ди р ув ч ил ар ни н г д о н а ­
дорлиги га к а ра б йирик д о на л и—йирик ва ма й д а донали т у л д и р у в ­
чи к у ш и л г а н; м ай д а д он а л и—фацат майда донали т у л д и р у в ч и к у -
шилган бе т онла рг а булинади.
Котиш шароитларига к у р а бетонлар табиий шароитда цотади- 
ган; атмосфера босим-и остида иссиклик таъсир эттириб, ишлов 
берила диг ан бегон; а в т о к л а в д а ишлов бериладиган бетон хиллари- 
га бу лина д и,
Б е т о н н и н г м у с т а ^ к а м л и г и Сицилган бетон намунасииинг еми- 
рилиши, . одатда, цеме нт тоши билан т у л д и р у в ч и дона ла ри ора- 
лиридаги к о н т а к т жо й л ар ид а пайдо' б у л а д и г а н к о нт ак т ё рик - 
ларнинг ривожла ниши оцибатида, яън и о щ у в ч и к у ч л а ни ш маъ- 
/!ум микдор 

Download 11,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   232




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish