Qidiruv: булувчи

Энг катта умумий бўлувчи ва энг кичик умумий каррали
- 2 Лаборатория иши Шахсий компьютерларда маълумотларнинг таърифланиши, кодлаш
Берилган сонларнинг энг катта умумий булувчисини (ЭКУБ) топинг
- Sinflar uchun
Ўқувчи ижодкорлигида намоён бўлувчи компонент
- Qodiriy nomli jizzax davlat pedagogika inistituti
Карор кабул килишимизга гов булувчи сабаблар
- К. Онуниятлари укиш усиш демакдир
Ўзбекистон Республикаси сертификатлаштириш миллий тизимининг асос бўлувчи меъёрий ҳужжатлари
- Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги андижон машинасозлик институти
-расм. “Вейс” типидаги бўлувчи канавкали шарнир
- Карданли узатмалар. Бош узатма, дифференциал. Автоматик трансмиссиялар. Автоматик бошқарувнинг тизим ости элементлари. Режа
Радиометрик таҳлил – реагентларга қўшилган ёки таҳлил қилинаётган моддага ядро заррачалари таъсирида ҳосил бўлувчи радионуклидлардан фойдаланиб моддани сифат ва миқдорий таркибини аниқлаш усулидир
- Атроф мухитга таъсирни баҳолаш. 2-Мавзу. Атроф – табиий муҳитни ифлослантирувчи манбалар
Тоғ жинси массивида содир булувчи динамик ва газодинамик ходисалар
- Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти рўйхатга олинди: “тасдиқлайман”
олтингугуртли хом-ашёни ёққанда ҳосил булувчи учоқ
- Microsoft Word нмкт маъруза doc
Оксидланишнинг дастлабки реагентларга янги молекулаларни бирикиши билан содир бўлувчи реакциялар
- Ушбу маърузалар матни таълим сощаси «Кимёвий технология ва биотехнология» йыналишларида бакалаврлар тайёрлаш учун «Органик, но
Исталган атом ва молекулалар орасида пайдо бўлувчи умумийроқ кўринишда бўлган боғланиш кучлари -
- Термодинамик мувозанатда бўлмаган тизимларда кўчишҳодисалари. Диффузия. Иссиқликўтказувчанлиги
Асос булувчи стандартлар
- Қ. Муртазоев кўчаси, 11-уй
В.улимга сабаб булувчи асоратларни йукотиш
- А 720 108 «Дерматология ва таносил касалликлари» сохаси бўйича магистратурага кирувчилар учун тест саволлари
Исталган атом ва молекулалар орасида пайдо бўлувчи умумийроқ кўринишда бўлган боғланиш кучлари -
-
Текширувга асос бўлувчи хужжатларТекширувга асос бўлувчи хужжатлар
11,22 Kb. 1
o'qib
kurs javobli Асос бўлувчи қонунчилик хужжатларига қайсилар кирадиkurs javobli Асос бўлувчи қонунчилик хужжатларига қайсилар киради
232,55 Kb. 19
o'qib
Чўлларнинг географик ўрни ва чўлнинг шаклланишига сабаб бўлувчи омиллар ҳақида нималарни биласиз? «Чўл, чўл зонаси, чўл ҳудуди»Чўлларнинг географик ўрни ва чўлнинг шаклланишига сабаб бўлувчи омиллар ҳақида нималарни биласиз? «Чўл, чўл зонаси, чўл ҳудуди»
53,5 Kb. 4
o'qib
Домкрат,чиғир ва таллар. Қурилиш кўтаргичлари. Минорали кранларДомкрат,чиғир ва таллар. Қурилиш кўтаргичлари. Минорали кранлар
Qg – юк массаси; рейка билан илашувчи шестернянинг бўлувчи айланасининг радиуси; дастак елкаси; u- узатишлар сони; узатманинг фойдали иш коэффициенти
8,37 Mb. 11
o'qib
Психологияда инсон фаолиятида муайян мақсадни бажаришга сабаб бўлувчи омил, важПсихологияда инсон фаолиятида муайян мақсадни бажаришга сабаб бўлувчи омил, важ
«Мотив» ту-шунчасини «эмоция», «мақсад», «установка» атамалари билан алмаштириш ҳоллари учрайди. Гоҳо туртки, қўзғовчи, ундовчи тушунчалари билан айнанлаштирилади
13,69 Kb. 1
o'qib
Семенар саволлри. Тарихшуносликка асос бўлувчи манбаларСеменар саволлри. Тарихшуносликка асос бўлувчи манбалар
Gap ularning qaysi biri muhimroq yoki zarurroqekanida emas, bu ikki yo`nalish tarixiy bilimda bir xilda muhim va zarurdir. Masala shundaki, ularning qaysi biri konkret tadqiqotchining ilmiy qiziqishlariga mos kelishi va nimani afzalroq
16,73 Kb. 1
o'qib
Фитратнинг \"Оила\" асари том маънода ёш авлод учун ҳаётий қўлланма бўлувчи тарбиявий асардир. Лекин унда педагогик-дидактик услуб эмас, жанговар чорлов услуби устунФитратнинг "Оила" асари том маънода ёш авлод учун ҳаётий қўлланма бўлувчи тарбиявий асардир. Лекин унда педагогик-дидактик услуб эмас, жанговар чорлов услуби устун
«Сайёҳи ҳинди», «Мунозара» каби асарлари ҳам шу йилларда Туркияда босилган. 1909-1913 йилларда Туркия дорилфунунида ўқиётганида жадидчилик ғоялари билан танишиб, шу ғоялар билан суғорилган қатор асарлар ёзган
35 Kb. 1
o'qib

  1




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish