Qidiruv: Туркистоннинг

Подшо Россиясининг Туркистонни босиб олиши
- Р е ж а: Подшо Россиясининг Туркистонни босиб олиши. Россия империясининг Туркистондаги мустамлакачилик сиёсати ва унинг оқибатлари
Туркистоннинг хом ашё базасига айлантирилиши ва ўлкада чор Россияси иқтисодий ҳамда сиёсий манфаатларининг амалга оширилиши
- Полвонов, Ж. Ражабов, А. Одилов ўзбекистон тарихи
“Туркистоннинг геология ва орография таърифи”
- Археологиянинг роли
Россия империясининг мустамлака бошқарув усули. Туркистонни Россиянинг саноат ўлкасига айлантирилиши. Туркистон ўлкасидаги миллий-озодлик ҳаракатлари. Жадидчилик
- Озодлик ҳаракати. Жадидчилик
Чор Россиясининг Туркистонни босиб олиши ва унинг оқибатлари
- Бўйича 1-курс талабаси
Туркистонни Россиянинг саноат ўлкасига
- Махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон
Туркистоннинг
- «ИҚтисодий билимлар тарихи» фани бўйича
8-мавзу: Туркистоннинг хонликларга б°линиб кетиши8-мавзу: Туркистоннинг хонликларга б°линиб кетиши
Mavzu: Turkistonning xonliklarga bo’linib ketishi, uning sabablari va oqibatlari
70 Kb. 1
o'qib
8-мавзу: Туркистоннинг хонликларга б°линиб кетиши8-мавзу: Туркистоннинг хонликларга б°линиб кетиши
O’rta Osiyo hududlarining xonliklarga bo’linib ketishi, uning sabablari va oqibatlari
71,5 Kb. 1
o'qib
Туркистоннинг уч хонликка бўлинишиТуркистоннинг уч хонликка бўлиниши
«Имом уз-замон, халифат ур-рахмон» унвонини олиб ўз қўлида дунёвий ва диний ҳокимиятни бирлаштирди
50 Kb. 4
o'qib
Ахмад Яссавий ижтимоий карашлариАхмад Яссавий ижтимоий карашлари
Xi аср охирларида озирги Туркистоннинг Сайрам кишлогида тугилиб, 1166 йили вафот этган. У етти ешида отаси Шайх Иброхимдан етим колади Илк тахсилни Яссавий машхур турк машойихи Арслонбобдан олди вафотидан кейинэса Бухорога бориб
18,43 Kb. 1
o'qib
Аштархонийлар сулоласи даврида бошқарув тартибиАштархонийлар сулоласи даврида бошқарув тартиби
Xviii асрнинг 1 – ярми)нинг асари. Бу асар XVIII асрнинг биринчи ярмидаги Туркистоннинг сиёсий аҳволига оид қимматли манба бўлиб, аниқ маълумотларга бой. “Муҳит ат – таворих” (“Тарихлар океани”) – Муҳаммад Амин Бухорийнинг асари
24,17 Kb. 1
o'qib
ҚЎҚон хонлигидаги унвон ва мансаблар шодмон Воҳид Тарих фанлари докториҚЎҚон хонлигидаги унвон ва мансаблар шодмон Воҳид Тарих фанлари доктори
Xviii асрнинг бошларида бўлиниб кетган аштархонийлар салтанатининг бир парчасида ташкил топиб, 1876 йилнинг феврал ойигача мавжуд эди. Бу давлат XVI-ХIХ асрларда Туркистоннинг тарихий-сиёсий, хўжаkик ва маданий ҳаётида катта ўрин тутган
1,85 Mb. 8
o'qib
Мавзу: АҲмад заки валидий-тўҒоннинг “хотиралар”ида туркистон тарихининг ёритилиши. Тайёрлади: Кабилова УМавзу: АҲмад заки валидий-тўҒоннинг “хотиралар”ида туркистон тарихининг ёритилиши. Тайёрлади: Кабилова У
I аҳмад Заки Валидийнинг илмий мероси ii-боб. "Хотиралар"да Туркистон сиёсий тарихининг ёритилиши II туркистоннинг ХХ асрнинг биринчи ярмидаги тарихини ўрганишда"Хотиралар"нинг ўрни ва умумий мазмуни II "Хотиралар"да истилочиларга қарши қаршилик
0,93 Mb. 5
o'qib

  1




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish