Qidiruv: Лагранж

-теорема (Лагранж)
- 1-маъруза: Кириш. Текисликда аналитик геометрия. Кесмани берилган нисбатда бўлиш. Учбурчак юзи. Текисликда тўғри чизиқнинг ҳар хил тенгламалари
- мавзу: Потенциал ва нопотенциал кучлар учун Лагранж тенгламалари
- «физика ва астрономия тарихи» ЎҚув фани бўйича таълим технологияси
Метод Лагранжа
- Квадратная форма и его приведение в канонический вид
Лагранж интерполяцион формуласи
- Сонли усуллар ва дастурлаш фанидан лаборатория ишларини бажариш бўйича
 Уравнения Лагранжа в независимых координатах
- Учебное пособие Пермь ипц «Прокростъ» 2017 удк
Мустақил координаталардаги Лагранж тенгламалари
- Моделлаштириш назариясининг умумий қоидалари Физик моделлаштириш-бу … 7
Стационарные точки функции Лагранжа
- Экстремумы функций Содержание
Тема14: Өзгермес коеффициентли сизиқли бир жинсли болмаған дифференциял теңлемеде өзгермесни варияциялау усили (Лагранж усили)
- Лекция тексти Тема 1: Биринши тəртипли өзгериушилери ажыратуғын ҳəм бир жыныслы дифференcиал теңлемелер Реже: 1
Поверхность Лагранжа
- Высшее профессиональное образование
Эйлер, Лагранж ва Ковалевская ҳоллари
- Системанинг харакат моқдори ўқ атрофида айланувчи жисм учун ўққа нисбатан кинетик моменти
 Градиент обобщенного лагранжиана равен нулю
- Я. Гудфеллоу, И. Бенджио, А. Курвилль
Лагранж тенгламаси
- Дифференциал тенгламани ечишда параметр киритш усули. Таянч иборалар
Жозеф-Луи ЛагранжЖозеф-Луи Лагранж
Mécanique analytique помогла другим исследователям развить область математической физики
167,5 Kb. 1
o'qib
3-мазу: Релятивистик механика. Нисбийлик назариясида энг киска таъсир принципи. Нисбийлик назариясида зарранинг импульси ва3-мазу: Релятивистик механика. Нисбийлик назариясида энг киска таъсир принципи. Нисбийлик назариясида зарранинг импульси ва
L- лагранж функцияси дейилади. Интервал учун 17 ифодадан фойдаланиб, таъсир интегралини
375 Kb. 6
o'qib
4-мавзу: Механикани фан сифатида ривожларниш тарихи. Г. Галилей, И. Ньютон, Е. Торичелли, Б. Паскал, Кавендеш, Эйлер, Лагранж ва бошқа олимлар изланишлари4-мавзу: Механикани фан сифатида ривожларниш тарихи. Г. Галилей, И. Ньютон, Е. Торичелли, Б. Паскал, Кавендеш, Эйлер, Лагранж ва бошқа олимлар изланишлари
Butun olam tortishish qonunini kashf etdi hamda matematikadan integral va differensial hisoblarning asoslarini yaratdi. U asos solgan mexanikani hozirda “Nyuton mexanikasi” yoki “Klassik mexanika” deb ataladi
3,65 Mb. 5
o'qib

  1




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish