Qidiruv: тушунчалари

Илм-фан, билим олиш, илмий тадқиқот тушунчалари тавсифи
- 1- маъруза: илм-фаннинг жамият тарақҚиётида тутган ўрни, фаннинг мақсад ва вазифалари маъруза рeжaси
Ижтимоий гуманитар фанларга тегишли бўлган умумий тушунчалар
- Ўзбекистон республикaси олий вa ўртa мaхсус тaълим вaзирлиги мирзо улуғбек номидaги
Таянч тушунчалар
- 3-мавзу мустақил ўзбекистон республикасининг ташкил топиши ва унинг тарихий аҳамияти.(2-соат)
Криптография ҳақида асосий тушунчалар
- 2 соат маъруза Режа: Автоматлаштирилган ахборот тизимларида ҳимоялаш зарурияти
Фаннинг асосий тушунчалари
- Фуқаролик жамияти фанининг предмети, объекти, мақсад ва вазифалари Режа
Асосий таянч тушунчалар: К
- 2-мавзу. Инсон тараккиёти концепцияси (4 соат)
-боб. Ушбу Кодексда қўлланиладиган асосий тушунчалар
- Тсз: Молия / Солиқлар (йиғимлар, божлар)] Ўзбекистон республикасининг солиқ кодекси
а.э. маматовнинг ‘нутқ маданияти ва тил нормасига оид терминлар ва тушунчалар изоҳи’ луғатига тақриз
- Notiqlik – tarbiya va muloqotning o‘zagi
Таянч тушунчалар
- 5-мавзу: Илк ўрта асрлар ўзбек давлатчилиги: ижтимоий-сиёсий, иқтисодий ва маданий ҳаёт
Дарсда ёритилиши лозим былган асосий таянч тушунчалар ва атамалар
- Предмети, ма+сади ва вазифалари. Р е ж а : “Касбий махорат” фанининг предмети
Таянч тушунчалар
- Педагогик компетентлик ва креативлик асослари” модули буйича у к у в у с л у б и й м а ж м у а
Савол: Ток кучи, кучланиш, қаршилик тушунчалари, Ом қонуни ҳақида нималарни биласиз?
- Қ Ў л л а н м а 2018 й “Электр энергетикаси тўғрисида”ги Қонуннинг мақсади
Дилатация ва эрозия тушунчалари асосида мураккаб операциялар бажариш
- Асримиз ахборот асри деб атала бошланди ва жуда тез ривожланаётган ахборот коммуникация технологиялари ҳаётимизнинг ҳар бир жабҳасига кириб келмоқди ва у ҳаётимизнинг сезиларли ўзгаришларига сабаб бўлмоқда
Таянч тушунчалар
- Вазифалари режа: Кириш. Хронология фани предмети, мақсад ва вазифалари
1 Пәни, предмети, мақсети ҳәм ўазыйпалары ҳәм сиясий пәнлер системасында тутқан орны1 Пәни, предмети, мақсети ҳәм ўазыйпалары ҳәм сиясий пәнлер системасында тутқан орны
«нодавлат нотижорат» ва «жамият бирлашмалари» тушунчалари, уларнинг маъно ва мазмуни
12,78 Kb. 1
o'qib
Tekshirdi; Jiyanov A. B геомеханиканинг асосий тушунчалариTekshirdi; Jiyanov A. B геомеханиканинг асосий тушунчалари
Navoiy davlat konchilik instituti konchilik fakulteti 11v-18oki guruhi talabasi yuldashev sanjarning geomexanika fanidan mustaqil ishi
339,66 Kb. 4
o'qib
Кон ишлари асослари фани дастуриКон ишлари асослари фани дастури
Tavsif: Ушбу дастур фанининг таркиби, асосий тушунчалари, ер ости ва очиқ кон ишлари
118,03 Kb. 1
o'qib
Гиснинг асосий тушунчалари билан танишишГиснинг асосий тушунчалари билан танишиш
Alber R. Гис бу географик маълумотларини сақлаш, уларга ишлов бериш ва натижаларни тасвирлай оладиган аппарат-дастурли восита ва инсон фаолиятидан иборат бўлган мажмуадир
1,05 Mb. 29
o'qib
Фанга кириш. Гигиена ва санитария тушунчалари ва манбаалариФанга кириш. Гигиена ва санитария тушунчалари ва манбаалари
Mineral moddalar ovqatlanishning almashtirilmas omillariga kiradi hamda suv va ovqat bilan birga muayyan miqdorda muntazam organizmga tushib turishi kerak
1,42 Mb. 1
o'qib
1-мавзу. Ислом ҳуқуқи предмети, методлари ва асосий тушунчалари Ислом ҳуқуқининг предмети1-мавзу. Ислом ҳуқуқи предмети, методлари ва асосий тушунчалари Ислом ҳуқуқининг предмети
67 Kb. 6
o'qib
8 Дарс Мавзуси: Комбинаториканинг асосий тушунчалари8 Дарс Мавзуси: Комбинаториканинг асосий тушунчалари
«Комбинаторика санъати хакида» асарини яратади. Комбинаторика куплаб фан сохаларда, жумладан, биологияда, химияда, мураккаб иншоотлар механикасида татбик этилмокда
95,5 Kb. 2
o'qib
1. Кириш. Фаннинг асосий тушунчалари ва атамалар1. Кириш. Фаннинг асосий тушунчалари ва атамалар
Internet орқали электрон тўловларни амалга ошириш, Internet – хизматлар, электрон бизнес тизими хавфсизлигининг муаммолари
15 Kb. 1
o'qib
1-маъруза: Математик моделлаштиришнинг асосий тушунчалари, масалаларни эщмда ечиш бос=ичлари ва алгоритмлар назарияси1-маъруза: Математик моделлаштиришнинг асосий тушунчалари, масалаларни эщмда ечиш бос=ичлари ва алгоритмлар назарияси
Xxi аср – компьютерлаштириш асрида инсоният фаолиятининг барча жабщаларига компьютерлар жадал суръатда кириб бормо=да
1,01 Mb. 83
o'qib
Давлат мeханизмиДавлат мeханизми
«мeханизми» ва «аппарати» тушунчалари моҳияти жиҳатидан бир-бирига яқин дeб тушунтирилади. «Мeханизм» атамаси фақат аппаратнинг яхлитлиги, унинг амалий фаолиятга йўналтирилганлиги билан изоҳланади
66,5 Kb. 3
o'qib
2-мавзу. Дастурлаш парадигмаларини асосий тушунчалари2-мавзу. Дастурлаш парадигмаларини асосий тушунчалари
Aксарият дастурлаш тиллари маълумотлар конструкцияларини аниқлаш ва бошқариш ва ҳисоблаш жараёнини бошқариш учун махсус конструкциялардан фойдаланади
0,66 Mb. 4
o'qib
1-мавзу. Дастурлаш парадигмаларини асосий тушунчалари1-мавзу. Дастурлаш парадигмаларини асосий тушунчалари
Aксарият дастурлаш тиллари маълумотлар конструкцияларини аниқлаш ва бошқариш ва ҳисоблаш жараёнини бошқариш учун махсус конструкциялардан фойдаланади
0,66 Mb. 4
o'qib
Ва «бизнес» тушунчалари иқтисодий моҳияти жиҳатидан деярли унчалик катта фарққа эга эмас. Аниқроқ, қилиб айтганда «бизнес», «тадбиркорлик» тушунчасидан кенг бўлиб, иккинчиси биринчиси таркибида бўлади. “Бизнес”Ва «бизнес» тушунчалари иқтисодий моҳияти жиҳатидан деярли унчалик катта фарққа эга эмас. Аниқроқ, қилиб айтганда «бизнес», «тадбиркорлик» тушунчасидан кенг бўлиб, иккинчиси биринчиси таркибида бўлади. “Бизнес”
«тадбиркорлик» ва «бизнес» тушунчалари иқтисодий моҳияти жиҳатидан деярли унчалик катта фарққа эга эмас. Аниқроқ, қилиб айтганда «бизнес», «тадбиркорлик» тушунчасидан кенг бўлиб, иккинчиси биринчиси таркибида бўлади
18,72 Kb. 1
o'qib
Меҳнат – инсоннинг бирон-бир мақсадга мувофиқ ижтимоий фойдали фаолиятиМеҳнат – инсоннинг бирон-бир мақсадга мувофиқ ижтимоий фойдали фаолияти
«Меҳнат» ва «иш» тушунчалари бир-бири билан солиштирилганда, иш меҳнатнинг маҳсули, деган хулосага келамиз
14,25 Kb. 1
o'qib
Ўзбекистон республикаси ички ишлар вазирлигиЎзбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги
«жиноий хулқ» ва «нормадан четга чиқиш» тушунчалари ва уларнинг ички ишлар органлари тизимидаги аҳамияти, жиноятчи шахс ва алоҳида
0,49 Mb. 1
o'qib

1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish