Qidiruv: орасидаги

19-ma`ruza электр стеманинг режим ва система параметрлари ҳамда улар орасидаги боғланишлар19-ma`ruza электр стеманинг режим ва система параметрлари ҳамда улар орасидаги боғланишлар
Qг = f1(П) ва Qг = f2(П) худи юқоридаги ўзаро умумий кесишиши ёки уриниши мумкин. Системанинг режими графикларнинг кесишган нуқталаридагина мавжуд бўлади. Мисол учун 4а ва 4б расмларда келтирилган схема бўйича турғунлашган режимнинг
0,54 Mb. 2
o'qib
Айланма харакат кинематикаси. Бурчак тезлик ва бурчак тезланиш. Чизикли тезлик билан бурчак тезлик орасидаги богланиш. Р е ж аАйланма харакат кинематикаси. Бурчак тезлик ва бурчак тезланиш. Чизикли тезлик билан бурчак тезлик орасидаги богланиш. Р е ж а
S=R, =R, a=R, an=2R нуктанинг айлана буйлаб текис харакати( =const) бурчак тезлик ва бурилиш бурчаги 0 +t ва
47,48 Kb. 1
o'qib
Режа Занжир учлари орасидаги ўртача масофа Статистик сегмент ҳақида тушунчаРежа Занжир учлари орасидаги ўртача масофа Статистик сегмент ҳақида тушунча
Га ва ташқи таъсирлар энергияси (иссиқлик ҳаракати, механик ёки бошқа таъсир кучлар)га боғлиқ. Uo қиймати қанча катта бўлса звенолар бурилиши шунча секин амалга ошади, демак букилувчанлик шунча кам бўлади
0,53 Mb. 2
o'qib
Индуктивлик. Радиотехник аппаратуранинг юқори частотали қисмлари ваИндуктивлик. Радиотехник аппаратуранинг юқори частотали қисмлари ва
L элементнинг ток ўтганда ўзининг магнит майдонини ҳосил қилиш хусусияти (ўзиндукция). Бу параметр ток (I, I) ва магнит илакишини (,t) орасидаги пропорционаллик коэффициенти бўлиб, =li ёки уни ўзиндукция коэффициенти дейилади
48,5 Kb. 3
o'qib
1-2-лаборатория машғулотлари мавзу: от да буйруқлар қатори интепретатори ва от да буйруқлар қатори қобиғи Ишдан мақсад1-2-лаборатория машғулотлари мавзу: от да буйруқлар қатори интепретатори ва от да буйруқлар қатори қобиғи Ишдан мақсад
C локал дискидир. Users бу компьютернинг фойдаланувчиларини ҳисобга олиш каталогидир. BySonic эса бу фойдаланувчининг номи ҳисобланади. Масаланинг қўйилиши бўйича локал дисклар орасидаги ҳаракатни амалга оширамиз
299,73 Kb. 3
o'qib
Содиқов Фаррух Фурқат ўғли, Тошкент ирригация ва қишлоқ хўжалигиниСодиқов Фаррух Фурқат ўғли, Тошкент ирригация ва қишлоқ хўжалигини
«Оби-хаёт» нс да панжараларнинг стерженлари орасидаги бушликка чикинди тупланади ва уни батамом тўлдиради, бу эса панжараларнинг ўзида сув сатхининг кескин ўзгаришларига ва сув кабул килгичларда сув сатхининг тушишига олиб келади
19,9 Kb. 3
o'qib
Электр кучланиш : Электр занжирининг икки нуқтаси орасидаги электр кучланиши бирламчи электр зарядини бир нуқтадан иккинчи нуқтага олиб ўтиш учун сарфланган энергия (бажарган иш) сони билан аниқланадиЭлектр кучланиш : Электр занжирининг икки нуқтаси орасидаги электр кучланиши бирламчи электр зарядини бир нуқтадан иккинчи нуқтага олиб ўтиш учун сарфланган энергия (бажарган иш) сони билан аниқланади
E dl, демак e = du/dl. Шунинг учун, электр майдони кучланганлигининг ўлчов бирлиги вольт бўлинган метр (1 В/м)
1,26 Mb. 1
o'qib
Коллоид ва дисперс системалар ҳақида умумий тушунчаларКоллоид ва дисперс системалар ҳақида умумий тушунчалар
«Коллоид кимё» гетероген дисперс (майдаланган) система ва баъзи бир юқори молекулали маҳсулотларнинг физик кимёвий хоссалари, ҳамда фазалар орасидаги чегарада содир бўладиган физик-кимёвий жараёнлар сирт ҳодисаларини ўрганадиган фандир
88 Kb. 3
o'qib
Содиқов Фаррух Фурқат ўғли, Хасанов Ғиёсбек Хурсанбек ўғли Худайназаров Анвар ПанжиСодиқов Фаррух Фурқат ўғли, Хасанов Ғиёсбек Хурсанбек ўғли Худайназаров Анвар Панжи
«Оби-хаёт» нс да панжараларнинг стерженлари орасидаги бушликка чикинди тупланади ва уни батамом тўлдиради, бу эса панжараларнинг ўзида сув сатхининг кескин ўзгаришларига ва сув кабул килгичларда сув сатхининг тушишига олиб келади
20,63 Kb. 2
o'qib
Тармоқли технологиялари ва интернет хизматлари. Локал ва глобал компьютер тармоқлари. Компьютерларни бир-бири билан боғлашТармоқли технологиялари ва интернет хизматлари. Локал ва глобал компьютер тармоқлари. Компьютерларни бир-бири билан боғлаш
Lan –Local Area Network – бир корхона, муассасанинг бир ёки бир нечта яқин бинолардаги объектларни боғлайди. Локал тармокдаги компьютерлар орасидаги масофа унча катта эмас, агар радиоканал алоқасидан фойдаланса 20 кмни ташкил қилади
21,08 Kb. 5
o'qib
Геофизикавий тадқИҚот усуллари кафедраси 70530505 – Геофизика, фойдали қазилмаларни қидиришнинг геофизик усуллари мутахассислиги I босқич магистранти Жўраев Шахзод Собиржон ўғлининг «Марказий Осиё геофизик майдонлари ва геодинимикаси»Геофизикавий тадқИҚот усуллари кафедраси 70530505 – Геофизика, фойдали қазилмаларни қидиришнинг геофизик усуллари мутахассислиги I босқич магистранти Жўраев Шахзод Собиржон ўғлининг «Марказий Осиё геофизик майдонлари ва геодинимикаси»
Eр магнит майдонига боғланган ∆Т графигида ҳосил бўлган гипербола томонларидан абсцисса ўқига томон оғиш бурчаги бўйлаб уринмалар ўтказилади. Уринмаларнинг абсцисса ўқи билан кесишган нуқталари орасидаги масофа (Х) аниқланади
0,52 Mb. 1
o'qib
Аниқлик (accuracy) параметрларнинг ўлчанган ва ҳақиқий қийматлари орасидаги фарқ билан белгиланади. Рухсат этилган қиймат (resolution) бу ўлчанаётган катталикнинг энг кичик оғишиАниқлик (accuracy) параметрларнинг ўлчанган ва ҳақиқий қийматлари орасидаги фарқ билан белгиланади. Рухсат этилган қиймат (resolution) бу ўлчанаётган катталикнинг энг кичик оғиши
Sinusoidal signalni disikretlash Агар бошланғич сигналдан давр ичида та танланма олинса, унда силлиқ эгри чизиқ бошланғич сигналга яқин бўлади. Агар даврда 3 та танланма олинса, бошланғич сигнални акс эттирилиши ишончсизроқ бўлади
4,71 Mb. 2
o'qib

1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish