| Мовароуннаҳрда Шайбонийлар давлатининг барпо этилиши Xiv аср бошлариданоқ бу ерда мавжуд бўлган Жўчи улуси икки мустақил давлатга Кўк Ўрда ва Оқ Ўрдага бўлиниб кетди. XIV аср 60 йилларидан бошлаб Олтин Ўрда тахти учун Ичан, Шайбон ва Тўқай Темур авлодлари ўртасида кураш кучайиб кетди 47 Kb. 1 | o'qib |
| Мавзу: ” Умумий ва анорганик кимё ” фанига кириш. Кимёнинг асосий тушунчалари. Анорганик бирикмаларнинг асосий синфлари Iv асрдан ХVI асрнинг ўрталаригача бўлган давр алкимё даврига киритилади. Бу даврда турли металлардан олтин ва кумуш олиш асосий мақсад қилиб олинган. Симоб ва олтингугурт хар қандай металлни олишга асос бўлади деб хисобланган 73,17 Kb. 7 | o'qib |
| Як [ф. — бир, битта, якқа, ягона] кам қўлл. Бир, якка, ягона. Олма, анорингга бал-ли, Як дона холингга балли. Ҳамза, Майса-ранинг иши. Як жилов қилмоқ IjlIj — якка, ягона; се-вимли, арзанда] 1 Донаси йирик, боши сий-рак узум тури Якдона узумнинг олтин до-наларини оғзига бир-бир отиб Ойбек, О. в шабадалар 39,58 Kb. 10 | o'qib |
| Хоразм вилояти Урганч тумани “Олитин кўл”маҳалласида доимий рўйҳатда турувчи. Aчилов Мақсуд Латипбойевичга Aчилов Мақсуд Латипбойевич 1971-йилнинг 26-июлида Хоразм вилояти Урганч тумани Олтин кўл маҳалласида туғилган. Миллати ўзбек Диплом 14,27 Kb. 1 | o'qib |
| Хазорасп туман 5-сонли умумий урта таълим мактаби укувчилари Якуббоев Нодирбек ва Якуббоева Нулуфар тугрисида I- уринни эгаллаб, олтин медал сохиби, “Классик” йуналишида фахрли iii-уринни эгаллаб, бронза медал сохиби ва “Блиц” йуналишида фахрли ii-уринни эгаллаб, кумуш медал сохиби булди 0,83 Mb. 5 | o'qib |
| Тасдиқлайман” “Навоийсувқурилишинвест” дм директори Ш. Ваҳобов «Бойтўпи» коллекторини тизимли таъмирлаш-тиклаш объект режаси 510 млн сўм, бажарилган иш 512,6 млн сўм (101 фоиз) ва Хатирчи туманидаги «Оқ-олтин» коллекторини тизимли таъмирлаш-тиклаш объект режа 522,5 млн сўм, бажарилган иш 524 22,71 Kb. 1 | o'qib |
| Соҳибқирон Амир Темур ибн Тарағай Баҳодир (1336-1405) асос солган йирик ва қудратли салтанат. Дастлаб Мовароуннаҳр ва Хоразмда вужудга келган давлат унинг 1380-1402 йиллардаги ҳарбий юришлари натижасида Эрон, Ироқ, Олтин Ўрда, Туркия «лой жанги» иттифоқчилар ўртасидаги келишмовчилик туфайли мағлубият билан тугайди. Ушбу воқеалардан сўнг Амир Ҳусайн ва Амир Темур ўртасида дастлабки ихтилоф бошланади. «Лой жанги» 38,31 Kb. 3 | o'qib |