Qidiruv: МАГНИТ

Мавзу: ядро магнит резонанс (ямр) спектроскопиясиМавзу: ядро магнит резонанс (ямр) спектроскопияси
Iқ1/2, лекин ҳар қандай органик моддада унинг миқдори 1,1 фоиздан ошмайди. Бу изотопнинг жуда кам тарқалгани кўпинча тўғридан-тўғри резонанс частоталарни ўлчашда маълум қийинчиликка сабаб бўлади
288,29 Kb. 5
o'qib
Бир тактли ўзгартиргичларБир тактли ўзгартиргичлар
Uкир ўзгармас кучланиш манбаи, автогенератор схемаси бўйича калит режимда ишловчи vт транзисторда йиғилган ток узгичи, магнит ўтказгичи тўғри бурчакли гизтерезис ҳалқали импульсли тv1 трансформатор, т бир ярим даврли тўғрилагич
155,55 Kb. 7
o'qib
Орасидаги масофа d=6 см бўлган иккита узун параллел ўтказгичлардан IОрасидаги масофа d=6 см бўлган иккита узун параллел ўтказгичлардан I
I1=I2=14 а бир хил ток ўтаяпти, Ўтказгичлардаги ток йўналиши қарама – қарши томонга ўтади деб ҳисоблаб, ҳар иккала ўтказгичда d=6 см масофада жойлашган а нуқтадаги магнит майдон индукцияси в ва кучланганлиги н топилсин
31,55 Kb. 1
o'qib
Уч фазали занжирлар ҳақида асосий тушунчаларУч фазали занжирлар ҳақида асосий тушунчалар
N ва s қутбга эга бўлган доимий магнит шаклида ифодаланган. Индукцияланган эюк бир хил частотага эга бўлган синусоида бўлиб, бир – биридан фаза бўйича фарқланади
138,18 Kb. 3
o'qib
3-mavzu: O’zgartirgichalar turlari reja: Ўзгартиргичлар турлари3-mavzu: O’zgartirgichalar turlari reja: Ўзгартиргичлар турлари
Uкир ўзгармас кучланиш манбаи, автогенератор схемаси бўйича калит режимда ишловчи vт транзисторда йиғилган ток узгичи, магнит ўтказгичи тўғри бурчакли гизтерезис ҳалқали импульсли тv1 трансформатор, т бир ярим даврли тўғрилагич
2,44 Mb. 3
o'qib
Pежа: абб фирмасининг частотали бошқарувли дтс технологиясиPежа: абб фирмасининг частотали бошқарувли дтс технологияси
Rс статор қаршилиги. Ад ҳисоблаш модели, шунингдек, магнит занжирининг тўйинувчанлигини ҳисобга олади, машинаниг қизиб кетишини ва аин кучланишининг камайишини ҳисобга олади. Бошқарувнинг ҳар бир цикли (25 мкс)
14,47 Kb. 1
o'qib
Электромагнит индукция ҳодисасиЭлектромагнит индукция ҳодисаси
Y занжирдаги гальванометр кўрсаткичи кучли оғишган, калитни узганда эса тескари томонга кучли оғиш кузатилди. Х чулғамдаги доимий ток, доимий магнит майдон юзага келиши оқибатида y чулғамда ток ҳосил бўлмади
1,08 Mb. 11
o'qib
Электр ва магнетизм электр ва магнит бирликлариЭлектр ва магнетизм электр ва магнит бирликлари
It тенгламадан аниқланади, яъни к=1 сек. Потенциаллар айирмасининг бирлиги — вольт (в), Р=U*I тенгламадан аниқланади, бу ерда р — токнииг қуввати. Бундан Худди шу йўл билан қолган ҳосилавий катталикларнинг бирликларини МҚса система дан топиш
377 Kb. 5
o'qib
Синусоидал ўзгарувчан ток занжирларида резонанс ходисаларини текшириш I. Ишни бажаришдан мақсадСинусоидал ўзгарувчан ток занжирларида резонанс ходисаларини текшириш I. Ишни бажаришдан мақсад
U0 – контурдаги конденсатор токи бўлгандаги кучланиш, 0 – ғалтакдаги ток максимум, яъни бўлгандаги илашган магнит оқими). Истаган пайтда L ва c реактив элементлардаги кучланишлар оний қийматларининг йиғиндиси доимо нолга тенг, яъни (1)
158,15 Kb. 3
o'qib
Р е ж а : Индуктив боғланган занжирлар Умумий маълумотлар. Ўзаро индукция эюкР е ж а : Индуктив боғланган занжирлар Умумий маълумотлар. Ўзаро индукция эюк
«Агар индуктив боғланган иккита элементнинг қисмаларга нисбатан бир хил йўналишда ўтадиган токдан ҳар бир элементда ҳосил бўладиган фl ва фm магнит оқимлари қўшилса, у ҳолда бу қисмалар бир хил номланган қисмалар дейилади»
0,61 Mb. 4
o'qib
9 амалий машғулот: Индукцион релелар. Ток ва кучланиш индукцион релелари9 амалий машғулот: Индукцион релелар. Ток ва кучланиш индукцион релелари
I ва фii магнит оқимлар ҳосил қилувчи (1-расм) ўзгарувчан (синусоидал) I1 ва I2 токлар оқади. Магнитлашга сарф бўлган йўқолишларни ҳисобга олмасак, фi ва фii оқимлар фазалари бўйича уларни ҳосил қилувчи токлар билан мос келади
0,81 Mb. 6
o'qib
Геофизикавий тадқИҚот усуллари кафедраси 70530505 – Геофизика, фойдали қазилмаларни қидиришнинг геофизик усуллари мутахассислиги I босқич магистранти Жўраев Шахзод Собиржон ўғлининг «Марказий Осиё геофизик майдонлари ва геодинимикаси»Геофизикавий тадқИҚот усуллари кафедраси 70530505 – Геофизика, фойдали қазилмаларни қидиришнинг геофизик усуллари мутахассислиги I босқич магистранти Жўраев Шахзод Собиржон ўғлининг «Марказий Осиё геофизик майдонлари ва геодинимикаси»
Eр магнит майдонига боғланган ∆Т графигида ҳосил бўлган гипербола томонларидан абсцисса ўқига томон оғиш бурчаги бўйлаб уринмалар ўтказилади. Уринмаларнинг абсцисса ўқи билан кесишган нуқталари орасидаги масофа (Х) аниқланади
0,52 Mb. 1
o'qib

1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish