Qidiruv: илгари

фойдаланилган адабиетлар
- O’zbеqiston Rеspubliqasi Oliy va O’rta Maxsus Talim Vazirligi
фойдаланилган адабиётлар рўйхати
- Tursunov fayzulloning mehnat muhofazasi fanidan
Ўзлаштирилган инвестициялар ҳажми, млрд. сўм
- American Journal of Innovative Research and Applied Sciences. Issn 2429-5396 I
фойдаланилган адабиётлар
- Mexanizatsiyalash muhandislari instituti
Валюта счети бўйича амалга оширилган операцияларни
- 2 -мавзу. Пул маблағларива валюта операциялар иҳисоби
Шакллантирилган кариес кавак қандай талабларга жавоб бериши лозим?
- Тасдиқлайман тдси стоматология факультети
Мавзу номи Ўқитиш шакиллари бўйича ажратилган соат
- Islom karimov nomidagi toshkent davlat texnika universiteti
Биология ўқитиш методикасидан қуйидаги мавзуларда лаборатория ишларини ўтказиш режалаштирилган
- Navoiy davlat pedagogika instituti umumiy biologiya kafedrasi
Фойданилган адабиётлар руйхати
- Buxoro davlat universiteti tarix fakulteti tarix kafedrasi
Сҳахсга    йўналтирилган    таълим
- O'zbekiston respublikasi oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligi namangan muhandislik-pedagogika instituti
Фойдаланилган адабиётлар руйхати
-
фойдаланилган дарслик ва ўқув қўлланмалар рўйхати
- O’zbekiston Respublikasi Oliy va o`rta maxsus ta`lim vazirligi Al-Xorazmiy nomli Urganch Davlat universiteti
Фойдаланилган адабиётлар
- Sement polimerli beton, polimer betonlar
Qисqартирилган вариантларда ўртачани hисоблаш
- 4-bob. Statistik ko‘rsatkichlar. O‘rtacha miqdorlar va variatsiya ko‘rsatkichlari
Использование платформы web of science для руководителей научных организацийИспользование платформы web of science для руководителей научных организаций
Aсосий қисмда далиллар, илгари сурилган илмий хабарни тасдиқлайдиган фактлар бўлиши, бунда индуксия ва дедуксиядан фойдаланиш, яъни аниқдан умумлаштиришга, умумийдан батафсил кўриб чиқишга ўтиш лозим бўлади
1,02 Mb. 1
o'qib
Xvi б о б. Бозор иќтисодиётини тартиблаш. Давлатнинг иќтисодий роли 1-§. Иќтисодиётни тартиблаш зарурлигиXvi б о б. Бозор иќтисодиётини тартиблаш. Давлатнинг иќтисодий роли 1-§. Иќтисодиётни тартиблаш зарурлиги
«Одамлар бойлигининг табиати ва сабаблари хусусида тадкиќот» китобида тартибга солишнинг бозор механизми т¢ƒрисида уч фундаментал ќоидани илгари суради ва асослаб беради
197,5 Kb. 12
o'qib
2-Мавзу. Давлат иқтисодий сиёсати ва иқтисодиётни давлат томонидан тартибга солишнинг назарий асослари2-Мавзу. Давлат иқтисодий сиёсати ва иқтисодиётни давлат томонидан тартибга солишнинг назарий асослари
Бу даврда меркантилистлар жамият бойлиги муомала соҳасида яратилади, миллат бойлиги еса пул миқдори билан аниқланади деган фикрни илгари суришади
122,15 Kb. 8
o'qib
Илмий-тадқиқот ишларига давлат буюртмаси талабларига мувофиқ амалий ва инновацион лойиҳалар танлови мавзусини шакллантириш бўйичаИлмий-тадқиқот ишларига давлат буюртмаси талабларига мувофиқ амалий ва инновацион лойиҳалар танлови мавзусини шакллантириш бўйича
Tаклиф этилаётган мавзу доирасида илгари бажарилган/бажарилаётган фундаментал, амалий ва инновацион лойиҳалар натижалари таҳлили
48 Kb. 1
o'qib
1-savol Бундан 2-минг йил илгари Фаргона водийсида 70 дан зиёд шахарлар булган. Уша даврларда шахар макоми айнан улар сонига караб белгиланган. Савол: кимлар сонига?1-savol Бундан 2-минг йил илгари Фаргона водийсида 70 дан зиёд шахарлар булган. Уша даврларда шахар макоми айнан улар сонига караб белгиланган. Савол: кимлар сонига?
Xush kelibsiz 13-umumta’lim maktabi tomonidan o‘tkazilayotgan "Zakovat" intellektual turniriga
80,01 Kb. 1
o'qib
6-мавзу: Ахборот саводхонлиги ва ахборот маданияти Режа6-мавзу: Ахборот саводхонлиги ва ахборот маданияти Режа
«ойдинлаштирилган мавҳумлик»2, – дея таърифлаган. Бунинг маъноси шундан иборатки, ахборотни қабул қилиб инсон янги билимлар билан танишади, илгари мавҳум бўлган нарсаларни англайди, саволларига жавоб топади. Бу тугамас ва доимий жараёндир
48,61 Kb. 18
o'qib
Янги документни яратишЯнги документни яратиш
Ctrl + O, ёки Ctrl + F12, ёки Alt+Ctrl+F2 Мавжуд булган (илгари яратилган) документни куриш ёки узгартириш учун очиш
34,5 Kb. 1
o'qib
Янги ҳужжатни яратишЯнги ҳужжатни яратиш
Ctrl + O, ёки Ctrl + F12, ёки Alt+Ctrl+F2 Мавжуд бўлган (илгари яратилган) ҳужжатни кўриш ёки ўзгартириш учун очиш
57,5 Kb. 3
o'qib
Мавзу:№1 умумий кимёвий технологиянинг предмети ва муҳим вазифалари. Ишлаб чиқаришнинг асосийМавзу:№1 умумий кимёвий технологиянинг предмети ва муҳим вазифалари. Ишлаб чиқаришнинг асосий
«бронза асрида» йўлга қўйилган. Кейинчалик (4 минг йил илгари) темир асрида рудадан темир олиш йўлга қуйилган
61,5 Kb. 4
o'qib
1. Фуқаролик жамиятининг шаклланишида хусусий мулк, ўрта қатламнинг ўрни1. Фуқаролик жамиятининг шаклланишида хусусий мулк, ўрта қатламнинг ўрни
«фуқаролар» тушунчаси пайдо бўлди, улар жамият ва давлат манфаатлари билан боғланган шахсий манфаатларини англай бошладилар. Кант, Руссо, Гегель, Поппер илгари сурган фикрлар Фуқаролик жамиятининг янгидан-янги қирраларини
83 Kb. 1
o'qib
1. Фуқаролик жамиятининг шаклланишида хусусий мулк, ўрта қатламнинг ўрни1. Фуқаролик жамиятининг шаклланишида хусусий мулк, ўрта қатламнинг ўрни
«фуқаролар» тушунчаси пайдо бўлди, улар жамият ва давлат манфаатлари билан боғланган шахсий манфаатларини англай бошладилар. Кант, Руссо, Гегель, Поппер илгари сурган фикрлар Фуқаролик жамиятининг янгидан-янги қирраларини
83 Kb. 1
o'qib
12-боб. Иш ҳАҚи ва меҳнат муносабатлари12-боб. Иш ҳАҚи ва меҳнат муносабатлари
«ишлаб чиқаришнинг уч омили» деган ғояни илгари суриб, унда товарларни ишлаб чиқаришда меҳнат, ер ва капитал баб-баравар қатнашади, улар ҳамма даромадлар манбаидир ва бинобарин даромадлар ҳам шу омиллар ўртасида тақсимланади, деб кўрсатади
189,5 Kb. 10
o'qib
12-боб. Иш ҳАҚи ва меҳнат муносабатлари12-боб. Иш ҳАҚи ва меҳнат муносабатлари
«ишлаб чиқаришнинг уч омили» деган ғояни илгари суриб, унда товарларни ишлаб чиқаришда меҳнат, ер ва капитал баб-баравар қатнашади, улар ҳамма даромадлар манбаидир ва бинобарин даромадлар ҳам шу омиллар ўртасида тақсимланади, деб кўрсатади
189,5 Kb. 10
o'qib
Атом тугрисидаги кадимий тасаввурлар. Радиоактивлик. Абсолют кора жисмни нурланишиАтом тугрисидаги кадимий тасаввурлар. Радиоактивлик. Абсолют кора жисмни нурланиши
«бирламчи материя» булади, деди. Кейинрок 1819 й. Москва университети олими Павлов атом муракаб система деб айтди. Аммо уша пайтда буни исботлаш имконияти йук эди. У куйидаги фикрларни илгари сурди
3,57 Mb. 5
o'qib
Abdulla Oripov, [22/03/2021 10: 51] [Переслано из Аслановдан иқтибослар +]Abdulla Oripov, [22/03/2021 10: 51] [Переслано из Аслановдан иқтибослар +]
«Илдиз» лойиҳасида интервью берган Усмон Азим қизиқ ва жуда муҳим фикрни илгари сурганди. Худойберди Тўхтабоев ва Анвар Обиджон каби адибларни алоҳида эъзозлаш кераклигини таъкидлар экан, Усмон Азим бунинг сабабини қўйидагича изоҳлаган
Интервью 66 Kb. 1
o'qib

1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish