9-Мавзу: Буғлаткичлар турлари ва қурилмалар конструкциялари Буғлатиш усуллари


DI - иситувчи буғ билан иссиқлик кириши; G



Download 0,83 Mb.
bet3/8
Sana01.07.2022
Hajmi0,83 Mb.
#728537
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
8-Ma'ruza

DI - иситувчи буғ билан иссиқлик кириши;
Gох cох tох - қуюқлашган эритма билан иссиқлик чиқиши;
WIиб - иккиламчи буғ билан иссиқликнинг чиқиши;
DIк - иситувчи буғ конденсати билан иссиқликнинг чиқиши;
Gох0,01хох q - қуюқлаштириш иссиқлиги;
Qйук - атроф муҳитга иссиқлик йўқотилиши.

Агар, (4) тенгламани (6) га қўйсак, ушбу кўринишга эришамиз




(7)
бундан
(8)

(6) тенгламадан кўриниб турибдики, буғлатиш учун зарур бўлган иситувчи буғ сарфи, учта қўшилувчи ёрдамида аниқланади:



  • биринчиси, буғлатилаётган эритма энтальпиясини ўзгартириш учун зарур буғ сарфи;

- иккинчиси, иккиламчи буғ ҳосил қилиш учун зарур буғ сарфи;
- учинчиси, атроф муҳитга йуқотилинаётган иссиқликни қоплаш учун зарур буғ сарфи.
Биринчи ва учинчи қўшилувчилар қиймати, иккинчисига қараганда, жуда кичикдир. Шунинг учун, таҳминий ҳисоблашларда эканлигини инобатга олиб, эритмадан 1 кг сувни буғлатиш учун 1,1...1,2 кг иситувчи буғ керак деб қабул қилинади.


Иситиш юзаси

Зарур иссиқлик алмашиниш юзаси иссиқлик ўтказишнинг асосий тенгламасидан аниқланади, яьни Q = KFt дан.


Унда, узлуксиз ишлайдиган буғлаткичнинг иситиш юзаси қуйидаги ифодадан топилади:

бу ерда t - температураларнинг фойдали фарқи, иситувчи тўйинган сув буғи ва қайнаётган эритма температуралари фарқига тенг.


Температураларнинг фойдали фарқи температуралар умумий фарқи ва температура депрессиялари орқали аниқланади.


Иситувчи ва иккиламчи буғ температуралари орасидаги фарқга температураларнинг умумий фарқи дейилади ва ушбу кўринишда ёзилади:



бу ерда tиб - иситувчи буғ температураси, С; tк - конденсаторга киришдаги иккиламчи буғ температураси, С.


Температураларнинг фойдали фарқи tум дан температуралар йўқотилиш йиғиндиси  га камроқ бўлади, яьни


(8)
бу ерда


Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish