9-лаборатория иши фильтрлаш доимийсини аницлаш ишнинг назарий асослари



Download 1,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/28
Sana24.02.2022
Hajmi1,04 Mb.
#184640
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   28
Bog'liq
Asosiy Tex. jar va qur Laboratoriya

 
(12.2)
Ркх 
■ 
тж
 
кг.абс.кур.хаво
а = 
1000
■Р^
(12.3)
Ркх


бу ерда: р к.х. -абсолют курук хавонинг зичлиги; т с.б. -нам хавонинг 
берилган хажмдаги сув буглари массаси; т кх - нам хавонинг берилган 
хажмдаги абсолют курук хавосининг массаси.
Менделеев-Клапейрон 
тенгламасидан 
фойдаланиб, 
куйидаги 
куринишдаги ифодани оламиз:
= _р ^ -R б 'Л = 
(12.4)
R - T 
рг 
R - R  

'
бу ерда: R 6-сув буги доимийси; T - аралашманинг абсолют 
температураси, К.
Абсолют курук хавонинг парциал босимини Ркхумумий аралашманинг 
босими га алмаштирсак ва Далтон конунига асосан: кайсики Рсб = 9 - Рт 
булса,
Рг = Р - Рсб = Р - 9 - Рт 
(12.5)
унда
X = R . -  Р, 
= 29,27 - 9 - Рт 
(12.6)
R„ Р - 9 - Рт
47,06 Р - 9 - Рт
еки
X = 0,622 - 9-Рт , 
(12.7)
Р - 9 - Рт
еки агарда x = d
d =
 0,622

9
Рт

кгсув б уги
 
(12.8)
Р - 9 -
 
Рт 
кг.кур.хаво.
Охирги икки ифода сув буги билан хаво аралашмаси булгани каби 
тутун гази ва сув бугига хам талуклидир. Нам хавонинг энталпияси  (Ж/кг 
курук хаво) курук хаво энталпияси билан шу нам хавода булган сув буги 
энталпиясининг йигиндисига тенг.
1

С к . х . - t
+ 
х
• 
Губ.  
(129)
бу ерда: skx. -курук хавонинг солиштирма иссиклик сигими, Ж/кг(К; t - 
хаво температураси, 0С; tULb. -ута киздирилган бугнинг энталпияси, Ж/кг;
ута киздирилган бугнинг энталпияси iub. (Ж/кг) термодинамикада 
куйидаги тенглама билан топилади:
Гу.б.= r + Сб. - t 
(12.10)
бу ерда: r - 0 С  даги бугнинг энталпияси, r = 2493 -10, Ж/кг; sb. -бугнинг 
солиштирма иссиклик сигими; sb = 1,97-103, Ж/кг(К)
Агар курук хавонинг солиштирма иссиклик сигими 1000 Ж/кг(К) деб 
олинса, (13.10) тенгламани куйидагича езиш мумкин:
I = (1005 +1,97 -103 - х)-1 + 2493 -103 - х 
(12.12)


Шудринг нуктаси, бу аралашманинг температураси совишда ( x=const) 
сув бугининг туйинит и га.( ф=100% )  айтилади. Намлик температурасининг 
кейинги пасайиши туман хосил булишига олиб келади. Хул термометр 
температураси ( tx )  -аралашма температураси совушида, энталпияси 
узгармаган холда ( I=const )  сув бугининг туйинишига айтилади. Шу 
температурада, газ фазасидан суюклик фазаси юзасига утадиган иссиклик 
намликнинг бугланишига тулик сарфланади, бу холатни нам жисмнинг 
совиш чегараси деб хам юритилади.
Куритиш потенциали деб, курук газ температураси ( tk )  билан хул 
термометр температурасининг айирмасига айтилади.
s = t , - t x 
(12.13)
Куритиш потенциали газнинг нам ютиш хусусиятини характерлайди. 
Куритиш жараёни аналитик ва график усулидан хисобланиши мумкин. 
График хисоблаш кулай булгани учун кенг кулланилади. Бу диаграмма 
Рамзин томонидан таклиф килинган ва I - x диаграмма хам деб юритилади, 
унинг тузилишида босим киймати узгармас деб олинган, яъни 745 мм симоб 
устунига тенг.
Диаграмманинг асосий уклари оралигидаги бурчак 135о Асосий 
укларга нам хавонинг иккита асосий параметрлари - энталпия  (Ж/кг курук 
хаво) ва нам саклаш х (кг/кг курук хаво) жойлаштирилган. Нам саклашнинг 
кийматлари диаграммадан фойдаланиш кулай булиши учун ёрдамчи 
горизонтал укка жойлаштирилган. Бунда I=const чизиклар ордината у укига 
нисбатан 135оС бурчак билан маълум масштабда жойлаштирилган. х=сонст 
чизиклар 
эса, 
ёрдамчи 
абссисса 
укига 
перпендикуляр 
килиб 
жойлаштирилган. I - x  диаграммасига асосий чизиклардан ташкари куйидаги 
чизиклар хам жойлаштирилган: узгармас температура чизиклари ёки 
изотермалар (t = const) узгармас нисбий намлик чизиклар 
ф
= const, сув 
бугининг парциал босим чизиги, 
ф
=100% чизиги диаграммани икки кисмга 
булади. Бу чизикнинг юкори кисми диаграмманинг иш юзаси деб айтилади 
ва у туйинмаган нам хавога туГри келади.
I - х диаграммаси ёрдамида нам хавонинг исталган иккита параметри 
буйича нам хавонинг колган параметрлари аниклаш мумкин. Сув бугининг 
парциал босими чизиги диаграмманинг пастки кисмига жойлаштирилган. 
Агар диаграммада нам хавонинг холатини белгиловчи нукта маълум булса, 
сув бугининг парциал босими кийматининг Rp аниклаш мумкин.
Куритиш курилмаларида иссиклик микдорини хисоблаш учун 
хавонинг сарф микдори ва иссиклик микдорини билиш зарур.
^авонинг сарфи (L, кг/соат) моддий баланс тенгламасидан аникланади
L • x2 = L ■
 x0 + W
(12.14)


L = - ^ — 
12.15)
X2
-
X0
бу ерда: -бугланган намлик микдори, кг; x 0, x 2 - курук ва 
куриткичдан чикаётган хавонинг нам саклаши.
^авонинг солиштирма сарф микдори (1 кг бугланиш учун)
1
 
кг курук хаво 
( 1 2 щ

Download 1,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish