9-лаборатория иши фильтрлаш доимийсини аницлаш ишнинг назарий асослари



Download 1,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/28
Sana24.02.2022
Hajmi1,04 Mb.
#184640
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   28
Bog'liq
Asosiy Tex. jar va qur Laboratoriya

х
2
 

 х
0
’ 
кг буг
Куритишга кетган иссиклик микдори иссиклик балансидан аникланади.
Иссикликнинг кириши: (кЖ/соат)
1) Хаво билан L ■
 1г = L ■
I 0 + Qn бу ердаL ■
I
0
-иситкичгача кирган хавонинг 
иссиклиги, Qn -иситкичда хавонинг берган иссиклиги;
2) Материал билан G1s е1; 01 бу ерда s1 -нам материалнинг иссиклик 
сигими, 01 -материалнинг дастлабки температураси;
3) Транспорт курилмалари билан G mp; c mp ; 0mp бу ерда G mp - транспорт 
курилмаларининг массаси; c mp -транспорт курилмалари материалининг 
иссиклик сигими; 0mp-транспорт курилмаларининг дастлабки температураси;
4) Куритиш камерасига киритилган кушимча иссиклик qk.
Иссикликни сарфланиши (кЖ/соат)
1) Куриткичдан чикаётган хаво билан - LI2
2) Куритилган материал билан 
- G2c202
3) Транспорт курилмалари билан 
-Gmpcmp0mp
4) Иссикликни атроф-мухитга йуколиши- Qy 
Иссиклик балансини тузамиз:
L ■
 I,G ■
 с ■
 0G ■
 с ■
 0' + q, = L ■
I 9 + G9 ■
с9 ■
09 + G ■
 с 0" + Q.

1
1
1
mp 
mp 
mp 
Ч.к 




mp 
mp mp 
^ и
бундан
L ■
(l9 —
I,) = G ■
 С ■
0 + G ■
 с ■
 0' + q, —
G9 ■
c9 
 0 — G ■
 с 0" — Q-
V 2 
1 /



mp 
mp 
mp 
4. k 



mp 
mp mp 
^ и
ёки
l
^ (i 
2

i, ) = Z Q
Охирги тенгламанинг унг ва чап томонларини Wga булиб, куйидаги 
ифодани оламиз:
(12 —
Ii ) = —
W V2 
и 
W


= А деб белгилаймиз, — = l 
булгани учун
W
W
1
' (l 
2
- I 1 ) = А
ёки
I 2 = I + А


l
Тенгламага киритилган А катталик куритиш камераси ичидаги 
киритилган ва сарфланган иссикликлар айирмасининг 1 кг бугланган 
намликка нисбатини белгилайди. Бу ерда асосий калориферда иситилган 
хаво билан кирган ва чиккан иссикликлар хисобга олинади. КупинчаА 
куритиш камерасининг ички баланси деб аталади. (13.12) тенгламасидан 
куриниб турибдики, А нинг ишорасига кура I2 нинг киймати I1 нинг 
кийматидан катта ёки кичик булиши мумкин. Агар А = 0 булса, у холда I2 = I1 
бу эса назарий куритиш дейилади. Бунда куритиш жараёнида куритувчи 
агент энталпияси узгармаган холда булади. Бу деган суз материални 
сувсизлантириш хавонинг совуб кетиши богликдир. Унда иссиклик микдори 
хаво билан келаётган куритилаётган материалнинг намлиги билан кайтиб 
кетади. Агарда А > 0 булса, куриш жараёнида энталпиянинг усиши 
кузатилади, яъни I2 > I1 Агарда А < 0, булса I2 < I1 енталпиянинг 
камайишидир. Иссиклик ва хавонинг микдорини куритиш жараёнида 
аниклаш катта ахамиятга эга булиб, у технологияни хисоблашда 
кулланилади. Бу хисоблаш аналитик ёки графоаналитик усулларда олиб 
борилади ва амалиётда кенг кулланилади.
Графоаналитик усули I - x диаграммага асосланган булиб, ундан 
хавонинг нам саклаш ва энталпияси аникланиб, кейин эса куритиш жараёни 
диаграммада курилади (назарий ёки реал куритиш жараёнлари).

Download 1,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish