9- мавзу : Гломерулонефрит. Касалликни кечиши ва даврига боғлик холдаги



Download 429,59 Kb.
Pdf ko'rish
bet5/18
Sana14.04.2022
Hajmi429,59 Kb.
#550650
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18
Bog'liq
10 Мавзу Гломерулонефрит (1)

2. Ренал симптомларга
– қуйидагилар киради: олигурия, сийдик рангининг («гўшт 
сели»дек) ўзгариши, гематурия (микро-, макро-), бўйрак капсуласи чўзилиши сабабли, 
белдаги оғриқ, азотемия, протеинурия, цилиндрурия. 
ЎСГН даги ҳар бир симптом ва синдромларнинг патогенези 
1. Сийдик синдроми: 
(олигурия, протеинурия, гематурия, цилиндрурия). 
А) Олигурия 
– суткалик диурез 50-80% дан ѐки 300 мл/м2/сутка дан озайишидир. 
Гломерулонефритда нефронлар фаолиятининг пасайишидан келиб чиқади. Бундан 
ташқари томир ичи тромби, қон томир эндотелийси ва подоцит шиши, эндотелий ва 
мезонгиум пролиферацияси натижасида фильтрация озаяди, коптокчалар фаолияти 
сусаяди, натижада қон томирларда суюқлик тутилиб қолади «умумий овқатланиш ҳажми 
кўпаяди – гиперволемия», гиперальдостеронизм келиб чиқади, натрийурия озаяди. 
Олигурия келиб чиқишида сувнинг нефрон дистал каналчаларида қайта сўрилишининг 
кучайиши яъни «антидиурез» (АДГ секрециясининг кучайиши туфайли) сабабдир. 
Сийдикнинг солиштирма оғирлиги 1,030 дан юқори. 
Б) Протеинурия
– ЎСГН даги доимий белгидир. Кўпгина беморларда сийдикда 
оқсил миқдори 1 г/л дан (яъни бир суткада сийдик билан оқсилнинг ажралиши 1г дан) 
ошмайди. 
Бу белги бир неча кундан 2 ҳафтагача чўзилади. ЎСГН даги протеинурия селектив, 
яъни танланган – сийдикда молекуляр оғирлиги 85000 дан оз бўлган оқсил, асосан 
альбумин оқсили сийдикда пайдо бўлади. 
Протеинуриянинг сабаби – коптокчалар фильтридаги гемодинамик бузилиш, оқсил 
реабсорбциясининг пасайиши, коптокчалардаги қон томирлар ўтказувчанлигининг 
ошишидир. 
В) Гематурия
– ЎСГН да 100% беморларда учрайди. Коптокчалардаги капилляр 
томирлар деворининг ўтказувчанлиги бузилади, натижада per diapedesum ѐки қон 
томирларининг ѐрилиши туфайли эритроцитлар капсулага чиқиб, сўнгра каналчалар 
орқали сийдикка ўтади. 

Download 429,59 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish