8-Мавзу: Тадбиркорлик фаолияти. Тадбиркорлик сарф-харажатлари ва фойда


Тадбиркорликнинг узига хос тамойиллари мавжуддир



Download 0,68 Mb.
bet2/5
Sana21.02.2022
Hajmi0,68 Mb.
#34419
1   2   3   4   5
Bog'liq
8-МАВЗУ

Тадбиркорликнинг узига хос тамойиллари мавжуддир:

  • Тадбиркорлик коидалари ва конунларининг устуворлигига риоя килиш.
  • Ракобат мухитининг ривожланишида ва унинг курашида катнашиш.
  • Тадбиркорлик сири (тижорат сирига эга булиш).
  • Халоллик билан иш йуритиш.
  • Нуфуз (амалга) эга булиш.

Тадбиркорлик фаолияти – мавжуд конунлар доирасида, мулкий маъсулият остида ва фойда олиш максадида тахлика билан амалга оширилган иктисодий фаолиятдир.

  • Тадбиркорлик фаолиятининг вазифалари
  • Ишлаб чикаришнинг ягона жараенида иктисодий ресурсларни бирлаштириш;
  • Бизнесни юритиш буйича асосий карорларни кабул килиш;
  • Ишлаб чикаришнинг янги технологиясини ва бизнесни ташкил килишнинг Янги шаклларини жорий килишда ташаббускорлик курсатиш;
  • Тахликага бориш.

II. Тадбиркорлик фаолиятининг шакллари.

  • Тадбиркорлик фаолиятининг ривожланиш шарт – шароитлари:
  • Тадбиркор фаолияти учун маълум хукук ва эркинликлар мавжуд булиши лозим
  • Тадбиркор мулкчилик хукукига эга булиши ( мол мулкни ва фойдани тасарруф килишда) зарур
  • Еркин иктисодий фаолиятни амалга оширишни таъминлайдиган иктисодий мухит ва ижтимоий – сиёсий шарт – шароитлар етарлича булиши керак.
  • Мулкчилик ва хужалик юритишнинг хилма – хил шакллари ва турлари такозо килинади.

Тадбиркорлик фаолияти нихоятда даражада хилма – хил булиб, иктисодий фанда ва хужалик амалиётида унинг куйидаги асосий турлари эътироф этилади.

  • Тадбиркорлик фаолияти нихоятда даражада хилма – хил булиб, иктисодий фанда ва хужалик амалиётида унинг куйидаги асосий турлари эътироф этилади.
  • Шахсий тадбиркорликшахсий мулкка асосланади, ишлаб чикариш унинг узи ёки оила аъзолари мехнати асосида амалга оширилади. Одатда тадбиркорликнинг бу шакли савдо, умумий овкатланиш ва хизмат курсатиш сохаларида юкори самарали булиб, тез ривожланади.
  • Хусусий тадбиркорлик мулк ва ишлаб чикариш натижалари хусусий шахсларга тегишли булади, ишлаб чикариш жараёни ёлланма мехнатга асосланади.

Download 0,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish