71 Qoramol kasalliklari indd



Download 2,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet46/73
Sana19.03.2022
Hajmi2,98 Mb.
#501043
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   73
Bog'liq
71. Қорамол касалликлари

Касалликни олдини олиш.
Ҳайвонларни тўла қимматли 
озиқлантириш ташкил этилади. Уларнинг ретинол ва каро-
тинга бўлган эҳтиёжлари меъёрлар даражасида қондирили-
ши лозим. 
Тиаминнинг етишмовчилиги В
1
- hypovitaminosis) – асаб 
тизими, юрак функцияларининг бузилиши, мускулларнинг 
толиқиши ва диспепсияга хос белгилар билан тавсифланиб, 
барча турдаги ҳайвонлар касалланади.
Касаллик сабаблари.
В

гиповитаминозига тиамин син-
тезининг ёмонлашиши, озуқалар билан антивитаминлар-
нинг тушиши, рационда тиаминнинг етишмовчилиги сабаб 
бўлади. Ҳазм трактининг сурункали касалликлари (катта 
қорин ацидози, руминит) ҳайвонларга замбуруғлар билан 
зарарланган озуқаларнинг берилиши, антибактериал пре-
паратларнинг назоратсиз ва миқдоридан ортиқча қўллани-
лиши В
1
витаминининг микробиал синтезининг ёмонлаши-
шига сабаб бўлади.
Ривожланиши.
Тиаминнинг етишмовчилиги оқибатида 
организмда пироузум ва сут кислоталари тўпланиб қолади 
ва улар асаб тўқимасига токсик таъсир этади. Оқибатда кор-
тикоцеребрал некроз, спастик ва паралитик бузилишлар 
кузатилади.
Тиамин етишмовчилигида ҳужайраларда газлар алма-
шинуви, адиназинтрифосфат (АТФ) синтези издан чиқади, 
мускуллар тонуси пасаяди. 


105
Қорамол касалликлари
71–
китоб
Клиник белгилари.
Иштаҳанинг пасайиши ёки йўқо-
лиши, маҳсулдорликнинг пасайиши, ўсишдан қолиш, шил-
лиқ пардаларнинг оқариши, ариқлаш, диспепсия, тахи-
кардия, асаб тизими фаолиятининг бузилиши характерли 
симптом бўлиб, умумий ҳолсизланиш, атаксия, елка ва бел 
мускулларининг клоник-тоник қалтираши (опистотонус), 
кўз олмасининг қалтираши (нистагм), оёқ мускулларининг 
таранглашуви, фалажи ва ярим фалажи кузатилади. Бу-
зоқларда иштаҳанинг пасайиши, сурункали ич кетиши ёки 
ич қотиши, қўзғалувчанликнинг кучайиши, безовталаниш, 
гиперэстезия, кейинчалик уйқусираш ҳолати, гандира-
клаб ҳаракатланиш, оёқларнинг ярим фалажи ёки фала-
жи қайд этилади.

Download 2,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish