7-Мавзу: шахснинг билиш жараёнлари: сезги, диқҚАТ, идрок, хотира, тафаккур, нутқ, хаёл



Download 1,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/60
Sana22.02.2022
Hajmi1,68 Mb.
#83525
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   60
Bog'liq
Маъруза матни

Автоматик самарали қайта ишлаш
шундай маълумотларки, масалан кеча 
кечки овқатни қаерда еганингиз каби сизда автоматик тарзда қайта 
ишланади. Унда бошқа маълумотлар каби кодлаш ва эслашга ҳаракат 
қилишга ҳожат йўқ. Кейинги тадқиқотлар шуни кўрсатадики, тез ўрганган 
маълумотлар тезда эсдан чиқади. Ўтган асрда ўрганишда масофанинг 
таъсири бўйича 300 дан ортиқ изланишлар олиб борилди. Кўпроқ амалиѐтда 
қўллаш қисқа вақтда ўрганиш ҳамда ишонч туйғуларини олиб келиши 
мумкин. Бўлакларга ажратиб ўрганиш натижаси кўпроқ самарали ва узоқ 
муддатлидир. Етарли даражада ўргангач, яна уни қўшимча ўрганиш 
самарасиз дейди Доуг Рохрер. Энг яхшиси қўшимча такрорлаш яъни вақт 


27 
оралиғида тақрорлашдир. Миямизда кўп миқдорда нейронлар жойлашган 
ўртача 100 млрд дона. Ҳар бир нейрон миянинг энг кичик қисми ҳисобланиб, 
айнан улар орқали фикрларюзага келди. Миядаги нервлар бир бири билан 
синапслар орқали электр токи ѐрдамида суҳбатлашиб маълумотларни сақлаб 
қолади. 
Инсонларни ўрганиш ва ахборотни қабул қилиш бўйича 3 турга 
ажратсак бўлади. Булар: эшитиш, кўриш ва ҳаракат хотиралар. Булар мияга 
кираѐтган хабарнинг турига боғлиқ. Кўриш: бунда яққол тасаввурлар ҳосил 
қилинади. Бунда сўз тасаввурдаги манзаралар тимсолида хотирага 
жойлашади. Доктор Медина фикрича: барча сезги органлари ичида энг 
муҳими айнан ахборот қабул қилиш бўйича бўлган сезгидир.
Визуал хотира чексиз. Тадқиқотлардан бирида иштирокчиларга 10000 та 
расм берилган ва сўнг бошқа расмлар билан аралаштирилган расмларни 
бериб уларни ажратиш топширилган. 99% аниқликда расмлар тўғри 
ажратилган. Ва ҳатто 3 ойдан сўнг ҳам шу натижа такрорланган. 10% 
ўқиганда, 20% эшитганда, 30% ўқиб эшитганда, 50% эшитиб кўрганларда, 
70% суҳбатлашганда, 90% бажараѐтганда эслаб қолинган. Теваракдаги 
маълумотларни ҳиссиѐтларимиз орқали қабул қиламиз. Ўрганиш ва хотирада 
сақлашнинг турли усуллари мавжуд. Ҳар бир одамда маълум усулларнинг 
мажмуи мужассам бўлиб турлича усулларда турлича ўрганиш мумкин.
Хотиранинг 
индивидуал 
фарқлари 
киши 
фаолиятининг 
хусусиятига боғлиқдир. Эсда олиб қолиш ва унутиш тезлигига кўра 
хотиранинг қуйидаги типлари мавжуд: 
1) тез эсда қолдириб, секин унутиш; 
2) тез эсда қолдириб, тез унутиш; 
3) секин эсда қолдириб, секин унутиш; 
4) секин эсда қолдириб, тез унутиш. 

Download 1,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish